Они који у значајној мери повећају своју имовину, мораће да имају ваљане доказе о томе на који начин су то учинили, а у супротном ће се суочити с високим стопама пореза. Наиме, Законом о утврђивању порекла имовине утврђен је и посебан порез којим се уређују услови, начин и поступак под којима се утврђује имовина и увећање имовине физичког лица и посебан порез на увећање имовине коју оно не може да докаже да је стекло на законит начин.
Смисао доношења тог закона је да се он односи на прошлост, односно да обезбеди могућности утврђивања на који начин је у неком претходном периоду стечена имовина којом се располаже, каже порески саветник Ђерђ Пап.
Како је додао, претходним нацртом тог закона гранична година је била 2007, а како сада ствари стоје, нема временског ограничења – што значи да провера и контрола може ићи дубље у прошлост уколико се утврди несагласје између примања и стечене имовине. За сада се још не зна много тога јер сада усвојени закон уређује само основне ствари, а тек ће пракса показати како ће се све одвијати, вели наш саговорник.
Сваки грађанин може доћи под удар провере имовине, с обзиром на то да је формулација позајмљена из грађанског права – да се учини вероватним. Провераваће се целокупна имовина појединца, нарочито некретнине, удели у правном лицу, моторна возила, пловни објекти, ваздухоплови, штедња и готов новац. Порески обвезници за које се утврди да нису пријавили да су у року од три године узастопно увећали имовину најмање 150.000 евра, мораће да плате високи порез. Наиме, усвојеним Законом о утврђивању порекла имовине и посебном порезу прописано је да јединица Пореске управе утврђује посебан порез за цео период контроле, применом стопе тог пореза од 75 одсто на пореску основицу која је утврђена по том закону. Уз то, тим законом су предвиђене казне од 50.000 до 2.000.000 динара за оне који у року, који одреди Пореска управа, не доставе тражене податке.
Закон о утврђивању порекла имовине требало би да почне да се примењује годину од ступања на снагу, тако да има довољно времена да се сви упознају с терминима који се тичу имовине која ће се контролисати. Наиме, термин „имовина” означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Републици Србији и иностранству, док су „пријављени приходи” приходи физичког лица који су пријављни надлежном пореском органу. „Увећање имовине” представља позитивну разлику између вредности имовине физичког лица на крају одређеног периода у односу на његов почетак, а под термином „незаконито стечена имовина” подразумева се разлика између увећања имовине и пријављених прихода за коју физичко лице не докаже да је стечена на законит начин.
Претходни поступак за утврђивање вредности имовине биће покренут, како је наведено у Закону, на основу пријаве другог органа или по иницијативи физичког или правног лица. Јединица Пореске управе утврђиваће увећање имовине на основу података којима располаже и података које прикупи од других органа и организација, правних или физичких лица, и упоређиваће их с пријављеним приходима у одређеном периоду.
Поступак контроле покретаће јединица Пореске управе – уколико се у претходном поступку учини вероватним да у највише три узастопне календарске године у којима је физичко лице увећало своју имовину постоји разлика између увећања имовине и пријављених прихода, а она мора бити виша од 150.000 евра у динарској противредности на последњи дан календарске године. Након тога је терет доказивања на физичком лицу, односно порески обвезник мора да докаже да је имовина, у делу у којем њено увећање није у складу с пријављеним приходима, стечена законито.
Д. Млађеновић
