Признавање прекршаја значајно ће смањити трајање и трошкове прекршајног поступка и корисно је за све три стране, казао је саветник за регулаторна питања и инспекцијски надзор у НАЛЕД-у Милан Стефановић на другој радионици за примену споразума о признавању прекршаја из области под надзором инспекција.
Према његовим речима, инспектори неће морати да долазе на бројна рочишта и видеће резултате свог рада на откривању прекршаја, судови ће бити растерећени већег броја предмета, а појединци, предузетници и фирме који направе пропуст који представља прекршај, осим нижих новчаних казни – што је посебно значајно када су прописане веома високе казне – моћи ће да се с инспекцијом споразумеју да им се не изрекне заштитна мера попут забране обављања делатности.
Споразум о признавању кривице моћи ће да склопе појединци, предузетници и фирме за прекршаје код којих је могуће отклонити последице пословања мимо прописа, ако отклоне те последице или уколико нису ни наступиле. С друге стране, споразум неће моћи да закључе они који су ометали инспекторе у контроли, нису поступили по мерама које им је изрекла инспекција и у случајевима када је за прекршај прописана фиксна новчана казна јер се тада издаје прекршајни налог.
На износ казне утицаће висина штете, вредност и количина робе која се прометује мимо прописа, број запослених или купаца који су оштећени, као и чињеница да ли је прекршај направљен први пут или је поновљен. Иако изречена санкција може бити нижа у односу на износе које прописују закони о раду и о трговини (сем за тешке прекршаје), не може бити мања од минимума из Закона о прекршајима – 5.000 динара за физичка лица, 10.000 за предузетнике и 50.000 динара за предузећа.
Да би се избегло изрицање различитих казни за иста дела, НАЛЕД је у смерницама предложио јединствени систем кажњавања, коришћењем табела с утврђеним критеријумима и износима. Примера ради, за ангажовање радника на црно, почетна казна за фирму која је први пут откривена износила би 150.000 динара за једног радника и увећавала би се по 100.000 динара за сваких пет непријављених запослених, све до максимална два милиона динара. Исти модел био би примењен и код неисплаћивања зарада.
У сектору трговине, за физичко лице које би први пут било затечено да продаје робу или пружа услуге као нерегистровани субјекат, почетна казна износила би 100.000 динара и могла би бити увећана до 145.000 динара у зависности од вредности затечене робе, од 120.000 до 195.000 ако је прекршај поновљен и од 150.000 до 250.000 уколико је вишеструки повратник у продаји на црно.
Пројекат је подржао МАТРА фонд за регионално партнерство Краљевине Холандије.
Успех Холандије почива на „полдер моделу”, консензусу свих релевантних страна у циљу решавања комплексних проблема, навео је виши саветник у амбасади Холандије Оливер Шаров.
Како је даље казао, чињеница да радионици присуствују представници привреде, инспекција и судова указује на значај те иницијативе.
Дијалог о увођењу споразума има потенцијал да значајно унапреди судство, учини пословно окружење транспарентнијим и смањи обим сиве економије, поручује Шаров.
Закључивање споразума моћи ће да предложе и инспектор и окривљени, а висине казни ће се на јасан, прецизан и једнак начин утврђивати према смерницама, које ће бити објављене и доступне. Неопходно је да прекршилац закона потпише признање и споразум о врсти и висини санкције, а коначну реч даће суд, који споразум може и да одбије. На одлуку суда којом прихвата споразум ни инспекција ни окривљено лице немају право жалбе.
Пројектом „Унапређење капацитета инспекција, прекршајних судова и привреде” предвиђено је увођење споразума о признавању кривице за прекршаје у надлежности Тржишне инспекције и Инспектората за рад. Уколико нови модел обезбеди економичност и ефикасност поступка, извесност и правичност кажњавања, могуће га је проширити и на друге инспекције.
Д. Урошевић
