Међу 24 предложене мере акционог плана за спровођење Програма, нашли су се даљи рад на смањењу пореза и доприноса
на плате, реформа непореских намета, даље унапређење транспарентности финансијских трансакција, успостављање пуне функционалности система еИнспектор и Контакт центра за пријаву сиве економије, као и унапређење прекршајних поступака у области сиве економије. Поред смањења фискалног и парафискалног оптерећења привреде, у области пореза предлаже се и поједностављење обрачуна пореза на имовину и омогућавање уплате пореза на један рачун за предузетнике. Почетници у пословању могу да очекују нове подстицајне мера како би стартовали легално.
Према мишљењу НАЛЕД-а, једног од иницијатора првог Програма за сузбијање сиве економије, репресивне мере нису довољне, те је за привреду важно обезбедити подстицајне услове за добровољно поштовање прописа.
- Приоритети за нас остају успостављање јавног електронског регистра непореских дажбина и укидање парафискала, измене радног законодавства у циљу препознавања флексибилних облика рада и проширење система за електронско ангажовање сезонских радника на друге делатности, у циљу смањења рада на црно – нагласио је председник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у Иван Милетић и додао да ће приоритетне мере бити и развој безготовинских плаћања у приватном и јавном сектору јер инстант и картична плаћања укидају простор за учешће грађана и привреде у сивој економији и избегавање плаћања пореза.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да је анализа примене претходног Програма показала да је реализовано више од 70% њиме предвиђених мера, међу којима се посебно истиче доношење новог Закона о фискализацији и успостављање система е-фактура, чија ће пуна примена бити приоритет новог Програма.
-. Важан задатак за нас биће и даље фискално растерећење зарада. Пре пар година, фискално оптерећење зарада је било 63 одсто, а сада је тај проценат смањен на 61одсто. Такође, од 1. јануара ове године неопорезиви део зараде повећан је са 18.300 на 19.300 динара - рекао је Мали.
Европска банка за обнову и развој више од четири године подржава реформу инспекцијског надзора и за то време успостављени су систем еИнспектор, који је умрежио 36 републичких инспекција и Контакт центар за пријаву сиве економије, који годишње прими више од 20.000 представки.
– Успостављање повољног пословног амбијента је један од главних приоритета ЕБРД-а. Веома смо задовољни сарадњом са институцијама у Србији и НАЛЕД-ом на јачању капацитета инспекција, које су кључни елемент за сузбијање сиве економије. Наставићемо да посвећено доприносимо јачању конкурентности Србије у годинама пред нама, укључујући активности на подстицању дигитализације у свим областима привреде - рекао је регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Коланђели.
Д. Млађеновић
