"Дигитална Србија" представила је данас Скенер дигиталне привреде, извештај који показује прве резултате истраживања о утицају пандемије КОВИД-19 на домаћу дигиталну привреду.
Овај извештај даје квалитативну и квантитативну анализу последица на различите сегменте дигиталне привреде, од домаћих и страних дигиталних компанија које послују у Србији, преко стартапа и фриленсера, па до тога шта се дешава са дигиталним пројектима у традиционалним индустријама.
Скенер дигиталне привреде показује да овај сектор домаће економије није заштићен, упркос томе што одређени дигитални производи сада бележе раст или чињеници да су ове компаније можда и најприпремљеније за рад на даљину и од куће.
Већина стартапа и дигиталних компанија већ осећа негативне последице пандемије, па тако две трећине стартапа до сада бележи пад продаје већи од 60 одсто, док половина дигиталних компанија и фриленсера пријављује пад прихода већи од 30 процената.
"Дигитална привреда није имуна на ковид упркос неким претпоставкам и заправо већина компанија и појединаца заправо трпе последице пандемије у виду смањених прихода. Само десет одсто компанија је уочило прилике у овој пандемији и има раст продаје", каже за Танјуг Зоја Кукић из Иницијативе "Дигитална Србија".
Занимљиво је да је порастао број отворених позиција за запошљавање у ИТ сектору, али је тај раст резултат тога што су "традиционалне" компаније почеле више да запошљавају људе из ИТ сектора.
Све више компанија покушава да дигитализује своју продају и сада граде интерне ресурсе како би што боље одговориле на тренутну кризу.
Директор Иницијативе "Дигитална Србија", Небојша Ђурђевић, указује на важност сазнања која ''Скенер дигиталне привреде'' доноси свима онима који раде у овом сектору привреде или се баве његовим развојем, попут међународних организација и државних институција.
"На основу ових информација, сви релевантни играчи у дигиталном екосистему моћи ће да квалитетније планирају своје програме за опоравак дигиталне привреде, али и шире економије. То је свакако оно што ћемо и ми у Иницијативи урадити", истиче Ђурђевић.
Негативне последице на дигиталну привреду су очекиване каже он, имајући у виду да та не постоји у вакууму већ се, како објашњава, блиско ослања на све друге гране економије и самим тим трпи последице.
Упркос неким очекивањима, само 10 одсто дигиталног сектора види раст прихода услед пораста тражње за дигиталним производима током пандемије, а нису сви делови дигиталног екосистема пођеднако погођени кризом.
Аутори извештаја закључују да су за сада највише погођени стартапи који, поред највећег пада продаје, имају и проблем са падом инвестиција на глобалном нивоу.
Резултати истраживања показују и да су домаће компаније тренутно више погођене од страних.
Такође, подаци указују да су они који се баве пружањем ИТ услуга осетили негативне ефекте у већем проценту од оних који имају своје производе.
Међу фриленсерима који су доживели негативне ефекте 85 одсто њих мисли да ће због последица КОВИД-19 морати да тражи алтернативне начине прихода.
Ово је, како се наводи, посебно важно имајући у виду да запосленост опада широм света, а да је Србија међу првим земљама у свету по уделу становништва који зарађује на овај начин.
Ипак, стручњаци предвиђају да ће овај пад бити краткорочан, а да ће у наредном периоду утицај на фриленсере бити позитиван због тога што ће компаније ангажујући овај кадар смањивати трошкове.
Упркос кризи, за сада 90 одсто послодаваца у овом сегменту не планира отпуштање запослених, а иако је запошљавање новог кадра успорено, тај пад је мањи него што је случај на нивоу целе привреде.
Ипак, додају, више од 40 одсто дигиталних компанија и 25 процената стартапа планира смањење плата.
Иако очигледно погођен, занимљиво је да се дигитални сектор у великој мери ангажује да помогне, поред новчаних донација, свака четврта компанија креира неко од дигиталних решења за подршку у борби против пандемије, наводе у Иницијативи.
"Изузетно је важно да се у наредном периоду представе специфични подстицаји који би били усмерени на секторе са значајним растом у претходним годинама, као и секторе који ће омогућити добро позиционирање Србије у новонасталим подсегментима тржишта које је пандемија креирала. Наш фокус је управо због тога био на дигиталном сектору који је кључан за тренутне процесе пословних трансформација, као и због чињенице да се овај сектор брже опорављао након криза", каже Тања Кузман једна од ауторки извештаја и менаџерка за стартапе и корпоративне иновације у компанији PwC.
До сада је у истраживању учествовало више од 300 представника домаће дигиталне привреде, с тим да се прикупљање података врши и даље како би резултати били редовно ажурирани.
