Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић каже за Танјуг да су приоритети рад на решавању питања имовине, даље смањење оптерећења рада и флексибилније запошљавање, сузбијање сиве економије и развој е-управе кроз е-аграр.
"Да би се било који од приоритета спровео неопходан је стални јавно приватни дијалог кроз који долазимо до решења која заговарамо у јавности и ако се прихвате дајемо подршку да се спроведу", рекла је она.
НАЛЕД ће 2020. године наставити реформу катастра и увођење система е-простор, учестовати у решавање питања конверзије права на земљишту и кроз решавање питања доставе дигитализацијом катастра.
На сузбијању сиве економије наставиће активности ка успостављању јединственог контакт центра за грађане ка инспекцијама, док ће кроз е-аграр настати платформа за електронску регистрацију пољопривредних газдинстава и система за доделу субвенција кроз успостављање електронског сандучета.
"Неке од реформи које планирамо су започете и уколико нас избори озбиљно не успоре надамо се да ће и 2020. година бити реформски успешна у домену пословног амбијента", рекла је Виолета Јовановић.
Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић у изјави за Танјуг каже да је уверен да ће постигнута макроекономска стабилност потрајати и у 2020. године и додаје да од тога банкарски сектор, али и грађани и привреда, могу само да профитирају.
"Сигуран сам да ће у следећој години раст БДП-а од 4,5 процената утицати на даљу експанзију кредитне активности", каже Васић.
Он наглашава значај дигитализације, јер она може бити корак који ће Србији помоћи да неколико степеница прескочи и оцењује да ће дигитализација обележити следећу годину.
"Раст БДП-а води расту плата и пензија, то је могућност за додатно задуживања, а раст броја запослених је прилика за те грађане да уђу у систем, добију кредит или оно што желе, и мислим да стога и банкарски сектор очекује значајан помак у 2020.", каже Васић.
У Србији је данас 26 банака а овај сектор очекују даље укрупњавања што је део глобалних трендова, оцењује он.
Додаје да је 2019. година била успешна за банке а да је на успоне у сектору утицао раст БДП-а док је успоравање кредитних активности становништва амортизовано растом запослености.
"Даљи пад стопе ненаплативих кредита у Србији последица је кредитних активности и боље економске ситуације у којој људи и привреда имају могућности да боље измирују своје обавезе и ценимо да ће у 2020. године тај проценат наставити да пада", каже Васић.
Сагледавајући прилике у окружењу он сматра да су сада идеалне прилике за све који имају добру идеју или производ да траже подршку банака јер никада каматне стопе нису биле ниже.
Дилеме у јавности око потребе за приватизацијом Комерцијалне банке Владимир Васић коментарише са економског становишта наглашавајући да је та банка системска са преко 10 одсто тржишно учешћа, регионално присутна, и са менаџментом који је успешним управљањем имао резултат од седамдесетак милиона евра профита.
"Свакако да ће акционари одлучити шта је за њих најбоље, у зависности од понуде, не само цене него и неких других момената који су јако битни приликом приватизације", каже он и додаје да ће држава као највећи акционар донети исправну одлуку.
