С неколико значајних фабрика и пољопривредом, која се развија на око 50.000 хектара плодне земље, бачкопаланачка општина, на државној граници и Дунавом и копном повезана с Европском унијом, чини један од ослонаца покрајинске привреде.
За Бачку Паланку је карактеристично да су све велике компаније, које су на простру бивше Југославије биле лидери у својој производњи, опстале, и да су приликом приватизације прве били на мети страних компанија. Тако је највећег произвођача подних облога у југоисточној Европи „Синтелон“ купио француски „Таркет“, светски лидер у тој производњи. Пивару у Челареву купио је дански „Карлсберг“, највећу фабрику пивског слада у Србији, АД „Малтинекс“, у потпуности је преузео француски „Суфле“... Истина, у времену транзиције, доста познатих индустријских трендова је нестало, а више од 5.000 радника остало без посла.
Индустрија, односно привреда, кажу овдашњи економисти, у протеклим деценијама није пропала, али није много ни напредовала. По речима председника општине Бранислава Шушнице, иако локална самоуправа нема много страних инвеститора који су овде почели бизнис, велика је ствар што одавде нико није отишао и посао се развијао. То се одразило и на раст општинског буџета, који је, по најновијем ребалансу, достигао готово две милијарде динара.
Многи економисти сматрају да може и треба боље, али указују на то да је невоља што Бачка Паланка није близу великих градова у које страни инвестотори желе да инвестирају, те да јој недостаје државно, односно општинско земљиште, на којем се може изградити нова индустријска зона. Ипак, како је недавно рекао заменик председника бачкопаланачке општине Александар Борковић, у тој средини ради око 750 привредних друштава и око 1.400 самосталих привредника, а очекују се и нови инвеститори.
Током приватизације пропало је неколико некада успешних фабрика. Међу њима је и „Меркур“, европски бренд у модној кожној галантерији, те фабрика трикотаже „Марина“, Текстилни комбинат „Дунав“ у Челареву. У Фабрику пољопривредне механизације „Мајевица“ уместо некадашњих 1.500 радника на посао одлази око 200.
Битно је, кажу овде надлежни, да третман страних и домаћих компанија буде једнак, барем када су у питању надлежности локалне самуправе. Осим великих светских компанија, ту је никло и неколико домаћих, које су постале лидери у својој делатности. Пре свих „Нектар“, регионални лидер у производњи производа од воћа и поврћа, који планира да у Бачкој Паланци изгради нову, велику млекару за здраве производе, микс воће-млеко, а износ инвестиције је близу 20 милиона евра. Недавно је из Словеније овде пренета производња воћних сокова у малим паковањима са сламчицама.
Ту је и фабрика женских чарапа у Гајдобри, коју су изградили руски капитал и италијански менаџмент, где ради више од 500 радника и одакле се годишње, првенствено на руско тржиште, испоручи готово 100 милиона најмодернијих женских чарапа. У истом месту су и две велике компаније породице Дангубић. Дангубићи производе најсавременији електроинсталациони материјал, извозе, а имају и најмодернију фабрику за прераду ПЕТ амбалаже у Србији.
М. Суџум
