Станић је напоменуо како се економски односи са Кином интензивно развијају у области трговинске размене и директних страних инвестиција и да је Кина други спољнотрговински партнер Србије, одмах иза Немачке.
"Два највећа извозника из Србије су Зиђин и ХБИС група, а инвестиције из Кине су последњих година значајно порасле. Иако се наш извоз у Кину повећава, то је пре свега сировинска база, а с друге стране увозимо доста готових производа, тако да спољнотрговински дефицит расте, али постоји простор за унапређење трговинске сарадње у смислу боље структуре извоза за нашу привреду постоји", рекао је Станић.
Он је оценио да би споразум о слободној трговини био значајан, али и упозорио да му треба опрезно прићи.
Станић је подсетио да само две европске земље имају такав споразум с Кином, Швајцарска и Исланд, док је ЕУ после осам година преговарања одсутала од таквог аранжмана с другом економијом света.
"Србија, с обзиром на то да није чланица ЕУ има предност споражума о слободној трговини и то нас чини атрактивним као инвестициону дестинацију", оценио је Станић.
Истакао је да наша земља већ има различите сличне псоразуме са регионом ЦЕФТА, са ЕУ о стабилизацији и придруживању, са Евроазијском економском заједницом и Турском.
"Са Кином би то био велики потенцијал, мађутим имајући у виду да је то велика привреда, а да смо ми релативно мали у светским оквирима, то представља одређену предност за кинеску страну, али и потенцијал уколико би се преговарању тог споразума приступило разборито", сматра Станић.
Сматра да би овакав споразум нарочито значио европским инвеститорима који би тржиште Србије видели као одскочну даску за пробој на тржиште Кине.
"Највећа предност би била стране директне инвестиције, али оне које носе већу додату вредност. Оне које улажу у производњу производа више фазе прераде. Идеално би било да то буду финални произоди који су технолошки интензивни", оценио је Станић.
Он је додао како би то могла бити и прилика за наша мапла ми средња предузећа, уколико би успела да уђу у ланце снабдевања великих страних комапнија које би овде дошле због сппоразума о слободној трговини с Кином.
Станић наводи да би први ефекат могао да се осети у извозу пољопривредних производа, попут вина.
"Из простог разлога што у Кини расте куповна моћ становништва, па желе да пију добра еворопска вина, па је то шанса за наше винаре. Ту бисмо могли да видимо први ефекат, али то не може да буде довољан покретач привредног развоја једне земље. Зато треба водити рачуна и о другим делатностима, посебно о оним које су у оквиру наше Стретегије о паметној специјализацији, а то су прехрамбена индустрија аутоиндустрија и информационе технологије", нагласио је Станић.
