Билтен је навео и шест међународних путничких пристаништа: Сремски Карловци, Земун, Смедерево, Кладово, Доњи Милановац и Голубац, једно пристаниште за сопствене потребе – у Костолцу – и једно пристаниште за сопствене намене – у Сремским Карловцима.
Влада Србије је, подсећамо, 13. јанаура 2017. донела Уредбу којом се Апатин званично проглашава лучким подручјем и луком Апатин, у складу са Стратегијом развоја водног саобраћаја Србије. Уз Уредбу је донет и низ пратећих документа везаних за луку, а потписао ју је тадашњи председник Владе Србије Александар Вучић.
Председник општине Апатин Мирко Шкрбић каже за „Дневник” да се лучко подручје једине српске државне луке простире на 35 хектара и да ће имати пристан за бродове дуг 1.060 метара.
– Општина је са своје стране урадила све што је у административном погледу од ње тражила држава и сада очекујемо да Агенција за управљање лукама објави међународни тендер за потенцијалне оператере спремне да улажу у апатинску луку – казао је Шкрбић. – Надамо се да ће јавни инооглас бити објављен до краја године.
Значајно је, истакао је председник општине Апатин Мирко Шкрбић, да ће лука у Апатину бити једина у државном власништву па се очекује појачан интерес државе да улаже у то подручје, од чега ће највише користи имати житељи Апатина и околине.
– Република Србија ће, како сопственим новцем, тако и оним из претприступних фондова ЕУ, активно радити на унапређењу услова пловидбе и пропусне моћи апатинској луци, а у томе ће и општина дати допринос капиталним инвестицијама планираним у овогодишњем буџету –рекао је Шкрбић за „Дневник”.
Он је истакао да се Апатин налази на идеалном месту, на средњем пловном току Дунава, на 1401. километру. Због тога, уверен је Шкрбић, државна лука у Апатину биће центар за међународни и домаћи речни саобраћај.
– Осим тога, Апатинцима иде наруку и чињеница да се на луку наслања Слободна царинска зона површине 140 хектара, подељена на четири дела, у коју је до сада уложено осам милиона евра. Око три и по километра је комунално опремњено и на парцелама већ раде два инвеститора, један домаћи, и један инострани – каже Шкрбић.
З. Делић
