Поређења ради, највеће вештачко језеро у Србији тренутно је Ђердапско и његова површина је 253 километра квадратна, дакле око 100 километара квадратних мање од акумулације код Боговине. Према пројектној документацији запремина акумулације биће 44 милиона кубних метара, а брана која ће се градити биће бетонска са ктом круне од чак 269 метара!
Овим Просторним планом утврдиће се простор за српско "море", тј. брану и акумулацију Боговина, и успоставити зоне санитарне заштите акумулације. Сву пратећу техничку документацију за изградњу "српског мора", која треба да се ради у складу са Просторним планом, ради Институт за водопривреду Јарослав Черни.
"Српско море" ту да реши акутне несташице воде - приоритет ће бити реализација система акумулације Боговина са пратећом инфраструктуром, у циљу трајног решавања проблема акутне несташице воде, пре свега у граду Бор укључујући и растуће потребе привреде за водом, пише у документу.
Нацртом Просторног план Републике Србије до 2035. акумулација Боговина на Црном Тимоку је планирана као акумулација првог нивоа значаја, чија је планирана намена: снабдевање водом становништва, снабдевање индустрије, заштита од поплава, оплемењавање малих вода, рибарство, одрживи туризам, енергетика.
Укупна површина пројекта преко 470 км2
Оквирном границом подручја просторног плана обухваћене су целе катастарске општине на подручју општине Бољевац, (укупне површине од око 471 км2) и то: Боговина, Валакоње, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор и Мирово, у којима је према подацима пописа 2022. године живело око 3.270 становника.
Слив акумулације Боговина, укупне површине од 360 км2 обухвата делове наведених катастарских општина, док вансливне површине обухватају мањи део подручја просторног плана – око 111 км2.
Развојна шанса за овај део Србије
Председник општине Бољевац Небојша Марјановић, рекао је недавно за Ист медиа да је ово развојна шанса овог дела Србије, јер боговинска акумулација ни на који начин не би угрозила ниједну општину у окружењу. Ипак, изградњом ове акумулације неминовно ће морати да дође до пресељења људи који живе у околини, тих поменутих 111 км2, а највише ће бити погођено село Мали Извор.
- Овим пројектом предвиђа се систем за наводњавање читавог подручја до Неготина, планира се изградња хидроцентрале и фабрике воде, а створили би се услови за туризам и велики привредни развој. Све реке које би се уливале богате су пастрмком, па би се створили и услови за риболовни туризам”, рекао је Марјановић.
Он наводи да је локација будућег "српског мора", тј. акумулације недалеко од Валакоњског брда.
"Користила би се изворишта Црне реке, Радованске реке, извориште Лозице код истоименог манастира и реке Мировштица. Све реке су изузетно чисте, немају загађиваче, и оне би се даље сабирале у Црни тимок. Ово је врло важно стратешко подручје, јер су сва изворишта у пречнику од 30 километара", наглашава први човек општине Бољевац.
Курир.рс/Блиц Бизнис, ИстМедиа)
