Стручњаци из те области указују на то да је важно да се, паралелно с отварањем рудника, развија и пратећа индустрија да би се максимализовала корист саме сировине, и да је приметно да се заштити животне средине у рударском сектору почиње да се посвећује да далеко већа пажња него што је то био случај раније.
Мирослав Игњатовић из Удружења за енергетику и енергетско рударство у Привредној комори Србије каже за Танјуг да у Србији постоји 200 експлоатационих и 127 истражних поља у којима се обављају велика истраживања.
Најновија вест која се ових дана појавила јесте да је канадска истраживачка фирма „Медголд рисорсиз”, која је раније наговестила да је у јужној Србији, на самој граници с Бугарском и Северном Македонијом, пронашла одличне индикаторе да у том крају постоје богата налазишта племенитих метала – сада и потврдила те резултате. Из те компаније наводе да су на само једној локацији у оквиру пројекта по називу „Тламино” пронашли око седам милиона тона руде, с око 680.000 унци, односно 19,3 тона злата, вредних нешто више од милијарду долара, а испитивања се настављају.
Игњатовић истиче да је та вест охрабрење за развој рударског сектора у Србији, с тим што ће од даљих геолошких испитивања зависити да ли постоје реални услови за озбиљнији рударски пројекат.
Такође, што се тиче улагања, он наводи да се у наредне три године очекује највиши степен улагања у рудник „Чукару пеку”, пројекат „Јадар”, као и улагања у копове „Бора” који су сада у власништву „Зиђина”.
Стручњаци у Геолошком заводу Србије наводе да је будућност те гране у Србији свакако светла.
Геолог Предраг Мијатовић за Танјуг каже да су ипак потребна значајна улагања.
Постоје и налазишта неметала као и угља, а у Војводини се налазе лежишта гаса и нафте, као и лежишта различитих врста глине. Србија, иначе, увози гвоздену руду као и квалитетнији угаљ (мрки) за грејање и камени угаљ за индустријску потрошњу.
– Улагање у истраживање металичних сировина врло су дуготрајна и то није процес који се може завршити за годину–две, за то је потребно седам до десет година – истиче Мијатовић.
Што се тиче тога како је рудно благо Србије стационирано по регионима, у источној Србији доминирају бакар и злато, а понегде и олово и цинк. Такође, на Старој планини има и лежишта урана.
– У централном делу Србије карактеристична су лежишта олова, цинка, урана, као и злата и сребра – наводи Мијатовић.
У западном делу Србије, Подрињском делу, има доста лежишта антимона, који се више не експолоатише, а такође има и олова и цинка, објашњавају у Геолошком заводу.
Никла и хрома има на неколико места у Србији, никла нарочито у централном делу, у близини Аранђеловца, Врњачке бање, на западу на Мокрој гори, док хрома има на Тари, Златибору, Дели Јовану, а боксита (сировина за добијање алуминијума) на Тари, Златибору, код Поћуте и код Бабушнице...
– Што се тиче процена резерви, свеукупни ресурси и резерве олова и цинка, укључујући и руднике на Косову и Метохији, процењују се на близу 100 милиона тона, а лежишта угља на десетак милијарди тона – каже Мијатовић. – Мање су резерве мрког угља, који се експолоатише подземно, док се, на пример, резерве злата не могу тачно проценити, али се претпоставља да се крећу око неколико десетина тона злата као метала, али ван борских лежишта.
Ресурси бакра процењују се на неколико милијарди тона, како доказане резерве руде, тако и ресурси који су у фази истраживања.
Е. Д. Н.
