Она је навела да прве резултате преласка на 5G очекује пре свега у пољопривреди и аутоиндустрији.
"Надамо се да ћемо у 2022. омогућити примену те мреже у Србији, што ће дати преломни допринос развоју савремених индустрија", рекла је она.
Матић је оценила да је пандемија донела многе изазове, те да су неки прихваћени и искоришћени за напредак.
Она је оценила да је дигитална трансформација у годинама пандемије била катализатор промена у свим аспектима друштвеног деловања, и да је утицала на пословање компанија и однос према корисницима.
Додала је да се континуитет пандемијских услова одразио на огроман скок дигиталног пословања и електронске трговине која је удвостручена.
Оценила је да ће е-трговина надмашити раст класичне трговине, те да постоји много простора за развој е-трговине у Србији.
Навела је да се доста урадило у изменама правног окружења да би се омогућио раст и развој електронске трговине у бици за кориснике која тек почиње у Србији.
Као државне резултате на пољу дигитализација, министарка је навела завршетак пројекта повезане школе до краја године, који ће омогућити локалну рачунарску мрежу, 30.000 дигиталних кабинета, и бесплатан интернет у школама.
Значајним развојем саобраћајне инфраструктуре као и развојем телекомуникационе инфраструктуре даје се прилика компанијама да нађу нове кориснике, нагласила је она.
Посебно је истакла значај развоја широкопојасног интернета по моделу јавно-приватног партнерства за рурална подручја, који ће ове године бити завршен за 450 насеља, а у наредне две године још за 1.100 насеља.
Професор економије и истраживач Мирољуб Лабус оценио је да оштрија битка за кориснике тек предстоји у 2022. години, јер ће та година донети веће ризике од 2021.
Он је оценио да је Србија ове године јако добро пословала, и изнео очекивање да ће се после 2022. године пословање вратити у просечне воде.
Додао је да се у Србији много више производи услуга него роба, и нагласио да је производња робе кључна да би имали извозно оријентисану привреду.
Лабус је указао на озбиљне неравнотеже у привредним параметрима за које је оценио да су још увек под контролом.
Оценио је да ни ове као ни претходних година није догодило ништа добро на путу ка Европској унији и оценио да је питање хоће ли бити помака и у 2022. години.
Он је истакао да је држава током пандемије страшно пуно убацила новца у привреду, и изнео очекивања да у 2022. години више неће бити шансе за такве државне интервенције.
Лабус је навео да смо ове године остварили висока стопа раста због трговине, те да је потрошња давала раст БДП-а јер је Влада Србије помагала да се троши.
Истакао је да је забринут због мало домаћих приватних инвестиција и оценио да нема озбиљног дугорочног развоја без домаће привреде.
Лабус је оценио да је држава фантастично напредује јер је државних инвестиција јако много, изнео је очекивање да ће се стране инвестиције 2022. године вратити на ниво из 2019. године.
Он је оценио да је Србија јако профитабилна за стране инвеститоре чије су укупне инвестиције за 15 година биле 35 милијарди евра а кроз профит су из Србије однеле 22 милијарде евра.
Навео је да Србији треба модел развоја у коме без дискриминације и страни и домаћи инвеститори могу да добију субвенције за развој извозне привреде.
Он је истакао да повећање инфлација није чудо после пандемије, јер је све више новца у оптицају.
Лабус је указао да је НБС начинила опасан преседан купујући корпоративне обвезнице те оценио да је добро што је у тој пракси стала.
Као главне изазове за 2022. годину он је навео питања одрживости раста, повећање инфлације, очекиваног пораста каматних стопа, и суженог простора за државну подршку привреди.
Директорка ПЦ Преша, организатора конференције Бизит. Весна Чаркнајев истакла је да 2021. годину обележава озбиљна светска економска криза дистрибуције и логистике, а снажне последице се трпе кроз инфлаторне притиске.
Додала је да велика битка коју Америка и Кина воде за кориснике 5G мреже и оценила да су друштвене мреже постале место где се добијају политички избори.
Оценила је да на светском плану делује да је Земља постала тесна за ИТ компаније, које се сада, борећи се за кориснике, боре и за свемир.
Бизит конференција одржава се по осми пут, траје два дана, а поред присуства у Клубу посланика, учешће је омогућено и онлајн.
