Старији плаћају кешом из страха и опрезности

НОВИ САД: Степен коришћења платних картица у Србији се креће између 50 и 60 одсто, сматра се да их највише користе млади и људи средњих година. То што старији избегавају картице приписује се, пре свега, њиховој навици да плаћају кешом, али и опрезности.
kartica placanje
Фото: pixabay.com

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић каже да за разлику од младих који су рођени са технологијама и којима је природно да плаћају онлајн, старији нове технологије прихватају теже, а имају и неоправдану бојазан од њих, изражену, рецимо, кроз страх да ће им банкомат "прогутати" картицу.

И уредник портала "Каматица" Душан Узелац, као први разлог малог коришћења картица и онлајн плаћања старијих наводи њихову навику да плаћају готовином, али истиче и да је битан разлог то што је код нас терет доказивања уплате и даље на страни платиоца.

"То значи да када вам, рецимо, за одређено време стигне да нисте платили неки комунални рачун, онда грађани морају да доказују да јесу, а не комунална предузећа да нису и зато људи воле да за случај таквих проблема, који се дешавају, имају код себе папирни доказ са печатом да су платили", каже Узелац за Танјуг.

Владимир Васић истиче да би и банкари требало да се потруде како би старији више користили предности електронског плаћања јер, како каже, за време ковид пандемије смо се уверили да старији умеју и могу да користе нове технологије.

"Они су тада, у сврху комуникације, овладали вајбером, вац апом, скајпом, што значи да им нове технологије, ипак, нису увек стране", наводи Васић.

А предности коришћења картица и онлајн плаћања су, према његовим речима, вишеструке.

"Прво људи добију више слободног времена. Ја сам тим фактором убедио своје родитеље да пређу на онлајн плаћање, рекавши им да ће тада имати више времена за себе и своје унуке", рекао је за Танјуг Владимир Васић.

Као следећу предност наводи доступност, односно чињеницу да се картицом може плаћати увек, и у земљи и у иностранству, затим сигурност.

"И Народна банка Србије је системом QR кода омогућила да се подаци не прекуцавају и да нема бојазни од погрешног укуцавања великих и малих слова и слично", наводи он.

Оцењује и да је неоправдан и страх старијих да ће им банкомат "прогутату" картицу.

"Ја сам неко ко у 99 одсто случајева користи картицу и никада ми се није догодило да ми картица остане у банкомату", каже Васић.

Душан Узелац сматра да старији електронско плаћање мање користе не зато што не умеју, него зато што неће.

То, према његовим речима, важи и за банкомате јер немају поверења у њих.

Брзина плаћања, која се обично узима као прва и највећа предност онлајн плаћања, према оцени Душана Узелца, најстаријима није толико битна.

"За њих чекање није велика цена јер они времена имају. С друге стране, чекање у реду за њих је својеврстан социјални моменат интеракције. Они, углавном, немају новца да се са пријатељима друже у кафићу, него се са другим људима испричају чекајући у реду", каже он.

 

 

Картице се све више потежу

Најновија истраживања показују да онлајн плаћања преко интернета користи 83 одсто испитаника у Србији, што је за 22 одсто више у поређењу са годином пре почетка пандемије.

Студија МастерИндекса је показала да су први избор корисника и даље домаће онлајн продавнице - 54 одсто, те да је поверење у безбедност онлајн куповине порасло у односу на претходну годину и износи 55 одсто.

Од 83 одсто испитаника који онлајн плаћања користе редовно, 13 одсто њих плаћа онлајн барем једном недељно, док 41 одсто користи онлајн плаћања на месечном нивоу, а 46 одсто њих једном или неколико пута годишње.

EUR/RSD 117.1119
Најновије вести