За депозите у еврима стопе су минималне и једва досежу и један одсто. Ко на штедњи жели да заради, остаје му да у банку положи динаре пошто су камате код већине финансијских кућа нешто преко четири одсто.
– Штедише које су током првих десет месеци ове године имале улоге у динарима зарадиле су између седам и осам одсто – каже професор с Београдске банкарске академије др Владимир Медан. – Ако домаћа валута буде стабилна, а инфлација ниска за наше услове као сада, и динарска штедња ће из године у годину расти, посебно зато што се на остварени каматни приход у домаћој валути не плаћа порез, док је за девизну штедњу обрачунава порез од 15 одсто. Због тога се и може очекивати да ће убудуће највише расти штедни улози орочени до годину дана.
Какав је данас однос између динарске и девизне штедње код нас?
Крајем септембра девизна штедња је била 9,3 милијарди евра. То је, на основу података Народне банке Србије, 300 милиона више него почетком године. У истом раздобљу динарска штедња била је 49,3 милијарди динара, што је троструко већи износ него пре пет година.
Светски дан штедње Народна банка Србије обележиће манифестацијама које имају за циљ да се позитивно утиче на финансијско образовања становништва. У Основној школи „2. октобар” у Зрењанину ће за ученике осмог разреда бити одржана радионица „Мој буџет и ја”, на којој ће моћи да сазнају колико је битно планирање кућног буџета и располагање новцем уопште. За ђаке нижих разреде биће организована радионице „Динар наш новац” и „Знамените личности на нашим новчаницама”. У центру града моћи ће да се погледају тематске изложбе „Динар наш новац” и „Ковани новац у Србији”.
Поводом Светског дана штедње, из Народне банке Србије наглашавају да су депозити грађана значајан извор финансирања банака и да доприносе стабилности финансијског система, те да је за становништво штедња најсигурнији начин очувања вредности новца која омогућава будућу потрошњу. Из НБС-а кажу да је посебно значајно стварање окружења које ће подстицати њено прикупљање и стални раст, а да НБС доприноси стварању повољног амбијента постизањем и очувањем ниске инфлације и релативно стабилног курса, као и јачањем финансијске стабилности.
Анализа коју су урадили стручњаци НБС-а говори да је током претходних седам година било уносније штедети у динарима него у еврима. Тако би, рецимо, штедиша који је у септембру прошле године у банку положио 100.000 динара, прошлог месеца могао да подигне 6.000 динара више. То је 50 евра више него износ који би остварио депозитер који је у исто време ту суму у банци имао у еврима.
Извесно је да би штедише и више рачунале и зарађивале на динару да није лоших успомена из деведесетих година прошлог века када је висока инфлација у потпуности обезвредила улоге у домаћој валути. За разлику од старе девизне штедње која је враћена, динарска није. Ниска инфалција и стабилан динар враћају поверење у штедњу у домаћој валути, али је сасвим јасно да ће морати да прође још доста година и времена и стабилности да би динар победио евро. Штедише би могле поделити улоге па део положити у еврима, а део пребацити у домаћу валуту. Та опција за многе, ипак, није изводљива јер је код нас највише штедних улога до 500 евра па самим тим ни приноси не би били велики.
Д. Вујошевић
