Централна финансијска институција Србије истиче да је динарска штедња наставила с динамичним растом и почетком 2024. године и према последњим подацима премашује 144 милијарде динара.
Раст динарске штедње резултат је пре свега очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем, чија је стабилност одржана и током веома турбулентних светских дешавања, истиче НБС.
Народна банка Србије на редовној основи промовише динарску штедњу, указујући на њену већу исплативост и у дугом и у кратком року у односу на штедњу у девизама, што је део стратегије о динаризацији финансијског система.
Саопштено је да значај акумулиране штедње становништва, која доприноси да се тешкоће лакше превазиђу, нарочито долази до изражаја у последњих неколико година када је Србија, као и читав свет, под утицајем више глобалних криза.
"Одолевајући и даље присутним глобалним неизвесностима динарска штедња становништва је наставила да расте и у другом делу 2023. године захваљујући пре свега очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру", напомиње НБС.
Анализом исплативости штедње за период од једанаест година, од децембра 2012. до децембра 2023. године, установљено је да је исплативије штедети у динарима без обзира да ли се штедња орочава краткорочно или дугорочно.
Опредељујући фактори који су утицали на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на девизну штедњу су макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама, која се очитује у релативној стабилности курса динара према евру и девизним резервама на рекордном нивоу.
Још неки од разлога тичу се релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима и повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу, која се не опорезује, док се код штедње у
еврима приход од камате опорезује по стопи и од 15 одсто.
Ту су и мере монетарне и фискалне политике, које су омогућиле да се очува макроекономска стабилност у условима светске кризе, наводи се у саопштењу централне финансијске институције.
Штедња у домаћој валути у последњих једанаест година повећана је осам пута - са 18 милијарди динара на актуелних 144 милијарде динара.
И девизна штедња у истом периоду готово је удвостручена, са 8,3 милијарди евра крајем 2012. године на тренутних 14,7 милијарди евра.
Само у последњих годину дана, крајем јануара ове године у односу на јануар претходне године, динарска штедња повећана је за 44 милијарде динара или 45 одсто.
Поверење у домаћу валуту потврђено је и растом дугорочних депозита у оквиру динарске штедње, са 1,4 миљарди динара у децембру 2012. године на 41,1 милијарду динара у јануару 2024. године.
Релативна стабилност курса динара према евру одржана је и у другој половини 2023. године у условима наставка преовлађујућих апрецијацијских притисака.
Народна банка Србије је у прошлој години интервенисала нето куповином 3,9 милијарди евра, што представља рекордан износ нето куповине на годишњем нивоу.
То је допринело расту девизних резерви на историјски највиши ниво од 24,9 милијарде евра крајем године.
Овај ниво девизних резерви покрива преко шест и по месеци увоза роба и услуга, што је двоструко више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
НБС напомиње да су мере монетарне и фискалне политике донете од Народне банке Србије и Владе Србије у последње три године биле делотворне и адекватне, што је допринело ублажавању инфлације и њеном усмеравању на силазну путању ка циљаном распону.
Током 2023. године инфлација је преполовљена, док је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима значајно смањено од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита од 2015. године и то за 18 п.п. на око три одсто.
Отпорност Србије у условима светских криза потврдиле су и рејтинг агенције Фитцх Ратингс и Стандард анд Поор’с задржавањем кредитног рејтинга Србије на нивоу ББ+, са стабилним изгледима.
Рејтинг агенције су као кључне аргументе за своје одлуке истакле кредибилан оквир монетарне и укупне економске политике, уређене јавне финансије, умерени ниво јавног дуга и смањење инфлације.
НБС наводи и да ја ангажованост Србије на даљем спровођењу структурних реформи потврдио и Међународни монетарни фонд, који је донео одлуку о успешном завршетку другог разматрања резултата економског програма Србије, подржаног стендбај аранжманом, при чему су добри резултати омогућили да се у преосталом периоду третира као аранжман из предострожности, то јест без намере да се средства користе.
Сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана, која је занављана у периоду од 11 година, од децембра 2012, утврђено је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2023. године, добио готово 43.000 динара (370 евра) више од штедише, који би у истом периоду штедео у противвредности у еврима.
