"Када кажу да смо ми енергетски сиромашна земља греше - нисмо. Једна Мађарска не може да приушти да изгради реверзибилне хидроелектране јер су оне везане за конфигурацију терена. Не можете да их изградите било где. Ми поред реверзибилне хидроелектране Бајина Башта имамо потенцијала да изградимо и Бистрицу и Ђердап 3", рекао је Здравковић за Танјуг.
Додао је да је тај пројекат добар, не само због производње зелене електричне енергије, већ и због могућности да тако пруизведену струју извозимо по најповољнијим ценама.
Како је објаснио, електрична енергије је берзанска роба чија цена варира у реалном времену из минута у минут - најскупља је када се највише користи, а најјефтинија ноћу када је потреба за енерегијом најмања.
Додаје да технологија производње струје у реверзибилним хидро-електранама омогућава да се енерга продаје када је најскупља, а производи када је најјефтинија.
"Иако је мањег капацитета од ТЕ Никола Тесла (ТЕНТ) она у финансијском смислу више вреди", рекао је Здравковић.
Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић рекла је за Танјуг да је избор Јапана за партнера у реализацији пројекта изградње "Бистрице" логичан јер је њихова технологија и искуство када су у питању реверзибилне хидроелектране међу најбољим на свету.
"Ако треба неког копиратим треба оног ко је успешан, попут Јапана", наводи Путниковић и додаје да је с друге стране Јапан заинтересован за учествовање у пројекат изградње како би продао своју технологију.
Нагласила је да су српски стручњаци и инжењери јако добри и успешни, да су изградили велике хидроелектране, попут Ђердапа или Бајине Баште и да треба изградити Бистрицу на начин да она остане у Србији.
"Одабрати технологију која је најповољнија за Србију, а да да власништво Бистрице остане наше",рекла је Путниковћ.
Истакла је да је ЕУ донела одлуку о наплати такси због производње ЦО2, а да иако Србија неће одмах плаћати пенале.
"Ипак морамо направити механизам да сви који производе штетне гасове издвајају нека средства која би се улагала у производњу зелене енергије. Да би смо могли на неки начин да достигнемо компаније у западним земљама које су имале с друге стране помоћ ЕУ", наводи Путниковић.
Додала је да је Пољске била зависна од електричне енергије поризведене у термо-електранама, али да јој је ЕУ, значајним средствима, помогла да уложи електирчну енергију добијену из обновљивих извора.
"Нама се то обећава као што нам се обећава да ћемо ући у ЕУ, али на то не смемо много да се ослањамо. Један од начина је изградња хидроелектране Бистрица, то је један капацитет који производи зелену енергију на домаћем терену - златна кока на енергетском тржишту", оценила је Путниковић.
Путниковић објашњава да су израз "декарбонизација" увеле развијене земље као протекционистичку меру како би биле конкурентније и сачувале своју економију и да га користе као једну скривену меру против земаља у развоју попут Кине и Индије, које своју индустрију не базирају на производњи зелене енергије,
Додала је да не сматра да не треба улагати у зелене енергетске изворе и борити се против загађења, али да ТЕНТ А и Б не загађује онолико колико се на Западу прича, јер да је тако у Србији нико не би преживео.
"Некако ми се чини да се те теме које су везане за заштиту животне средине често злоупотребљавају", рекла је Путниковић.
Здравковић је оценио да Србији земље које су се обогатиле на индустрији угља и челика сада нама намећу причу о заштити животне средине и траже да урадимо нешто што није добро за нас.
"Реални показатељи указују да је Европа прерано ушла у процес зелене транзиције и да трпи велике консеквенце због тога. Србија сем нафте и гаса поседује све што је потребно за успешну електропривреду. Ми смо од својих предака наследили најјачи електроенергетски систем у овом делу Европе", рекао је Здравковић.
Истакао је да је ТЕНТ највећи инсталисани производни капацитет снаге 3,3 гигавата и да чак нуклеарне електране у комшилуку немају такву производну снагу (Нуклеарна електрана Пакш у Мађарској 1,8 GW, Нуклеарна електрана Чернавода у Румунији 1,34 GW, Нуклеарна електрана Козлодуј 1,9 GW).
"Aко анализиримо тржиште енергије западне Европе видимо да су државе које су ушле у ту транзицију су на рубу катастрофе", рекао је Здравковић.
Како је објаснио, Немачка и Италија су због пребрзе транзиције принуђене да сада увозе велике количине електричне енергије и на светском енергетском тржишту су постале неконкурентне.
