Табаковић је истакла да ће 17. новембра НБС изаћи са коначним резултатима о расту страних директних инвестиција, чији је раст ревидиран са 1,5 милијарди на 1,7 милијарди, а како каже, одговорно може да тврди да ће оне бити око две милијарде евра до краја године и да ће превазићи најоптимистичнија очекивања.
Гувернер је навела да се до постигнутих резултата у очувању ниске и стабилне инфлације није дошло ни једноставно ни лако, и оценила да су улагања страних инвеститора у динарске хартије од вредности показатељ њиховог поверења у монетарну и фискалну политику државе.
Табаковић је то илустровала чињеницом да је 2014. године на дужничке седмогодишње харртије од вредности камата била 14 процената, а данас је трошак за седмогодишње хартије 5,0 процената.
Истичући да су "седмогодишње хартије од вредности у октобру 'плануле'", она је објаснила да је и то један од разлога јачања динара.
Такође је навела да "Србија има 10,6 милијарди евра девизних резерви, а нето резерве су 8,9 милијарди" и да је то разлог зашто Србији није била потребна финансијска подршка ММФ-а.
Табаковић је указала на то да су монетарна и фискална политика међусобно повезане и координисане на исти начин као што су повезани политичка и финансијскла стабилност и закључила да "не бисмо могли да говоримо о овим резултатима да сви потези који се тичу монетарне политике и НБС нису кооординисани са министарством финансија".
