Георгиева је, на Самиту о климатском прилагођавању, навела да би глобална економска производња могла да се повећа за 0,7 посто у наредних 15 година и да би могли да се отворе милиони радних места ако се цене угљеника континуирано буду повећавале а инвестиције у зелену инфраструктуру шириле, преноси Ројтерс.
Климу сматрамо кључним ризиком за економску и финансијску стабилност, а климатске акције видимо као прилику за оживљавање раста, нарочито после пандемије, и за стварање нових зелених радних места, истакла је Георгиева.
Додала је да ММФ предузима мере у четири области како би се убрзала транзицију ка новој ниско-угљеничној и климатски отпорној економији.
Према њеним речима, Фонд ће ове године основати нов „Панел за климатске промене“ с циљем праћења економског утицаја климатских ризика и предузимања мера за њихово ублажавање, што је кључни корак како би се обезбедио потребан заокрет.
Климатска отпорност је пресудан приоритет. Због тога је он у средишту активности које спроводимо ове године, као и у годинама које долазе, рекла је Георгиева.
Фонд ће такође интегрисати климатске факторе у своје годишње економске процене држава, усредсредујући се на климатско прилагодавање високо рањивих земаља, најавила је извршна директорка ММФ-а, додајући да ће процене укључивати и цену угљеника великих емитера.
Георгиева је саопштила да је Фонд у фази доношења побољшаних критеријума стрес тестова и стандардизације климатских ризика по финансијску стабилност, те да ће проширити програм едукације и подршку како би помогао централним банкама и министарствима финансија да приликом својих макроекономских пројекција узму у обзир климатске факторе.
