Наиме, на крају 2017. године је укупно од почетка реституције враћено 5.993 објекта, а на крају прошле 6.506.
Од укупно враћених 6.506 објеката на крају прошле године било је 4.536 пословних простора, 956 станова и 1.014 зграда. Само годину раније било је 4.255 пословних простора, 838 станова и 900 зграда. То пак значи да је током 2018. године у натури бившим власницима или наследницима враћено 311 пословних простора, 118 станова и 114 зграда.
Када је реч о неизграђеном грађевинском земљишту, на крају 2017. године било је враћено 299 хектара 17 ари и 98 квадратних метара, а на крају прошле 348 хектара и 39 ари. Лане је враћено 5.481 хектара шумског земљишта, док је на крају 2017. та бројка износила 5.086 хектара. Највећи помак прошле године у односу на 2017. је код враћеног пољопривредног земљишта. Наиме, на крају 2017. било је враћено 27.766 хектара, а на крају прошле 40.033.
По подацима Агенције на реституцију, на крају прошле године највише објеката било је враћено на територији београдских општина, па је тако у Старом граду враћено 1.405 објеката, на Врачару 739, Звездари 396, Савском венцу 355, Вождовцу 212 и Палилули 184.
Одмах иза београдских општина по броју враћених објеката је Нови Сад са 470, од чега је 390 пословна простора, 50 станова и 30 зграда. Од осталих војвођанских градова највише објеката враћено је у Суботици – 141, од чега 124 пословна простора, осам станова и девет зграда, затим у Панчеву – 125 објеката, односно 110 пословних простора, шест станова и девет зграда. У преосталим војвођанским општинама враћено је знатно мање објеката, а има и неколико локалних самоуправа у којима није донето ниједно решење о натуралном враћању одузете имовине. У питању су Тител, Сечањ, Оyаци, Опово, Мали Иђош, Ириг, Житиште, Бачка Паланка и Бач.
На крају прошле године у Зрењанину је било враћено 96 објеката, Сомбору 65, Кикинди 45, Сремској Митровици 35, Руми и Вршцу по 32, Сенти 20, Србобрану 19, Ковачици 16, Кањижи 15, Шиду и Инђији по 11, Ади десет, Кули девет, Бачкој Тополи осам, Бечеју седам, Белој Цркви и Ковину по шест, Новом Кнежевцу и Сремским Карловцима по пет, Врбасу, Жабљу и Бачком Петровцу по четири, Апатину, Петроварадину и Старој Пазови по три, Алибунару, Темерину и Новом Бечеју по два. У Новој Црњи и Пећинцима враћен је по један објекат.
Иначе, прва решења о враћању имовине у натури донета су 2012. године, што значи да је у протеких шест година Агенција за реституцију готово приврела крају натуралну реституцију, док је остао део одузете имовине која из разних разлога не може бити враћена већ ће бивши власници или њихови наследници добити обештећење.
Љ. Малешевић
Новци опет одложени
Крајем прошле године измењен је Закон о враћању одузете имовине и по трећи пут је одложен рок за почетак исплате обвезница старим власницима или наследницима. Тако ће сада прва рата државних обвезница старим власницима или наследницима стићи тек 15. децембра 2021. године. Исплата аконтације, која износи десет одсто утврђеног износа за обештећење, померена је на 31. март 2020. године.
Укупан износ који је држава одредила за обештећење старих власника је две милијарде евра, а појединачно за целокупну имовину појединци могу добити највише 500.000 евра.
