Унија послодаваца Србије представила је истраживање ставова послодаваца, који су сложни у оцени да неформална економија представља препреку за даљи раст и развој предузећа и утиче на економски раст и повећање стандарда живота сваког појединца.
Нелојална конкуренција је камен спотицања за сваког послодавца који послује легално и уредно измирује обавезе које му држава намеће, закључак је УПС-а, а штета је, како се процењује, огромна и осим директне финансијске, подразумева и пад промета и нереално снижавање цена производа и услуга, а наноси се и штета угледу професије.
Последица раста неформалне економије су затварање предузећа, пад формалне запослености, али и мањи буyет за здравство, образовање, културу, науку... Привредници у Србији процењују висину губитка коју предузеће има на годишњем нивоу због нелојалне конкуренције на више од 15 одсто. Уз то, у једном су сагласни и представници власти, синдиката и привредници – негативне последице неформалне економије имају штетне ефекте на друштво у целини.
Кључни налази истраживања које је УПС спровео у октобру су да 73 одсто послодаваца сматра да на ширење неформалне економије у највећој мери утичу високи порези и доприноси, као и непредвидиви токови пословања. Око 36 процената послодаваца нема поверења у инспекцијске службе јер сматра да инспекција и даље обавља контролу селективно, као и да јој недостају капацитети за неометану контролу свих регистрованих и нерегистрованих привредних субјеката и да таквим радом утичу на даље ширење неформалне економије.
Чак 97 одсто испитаних послодаваца процењује да на годишњем нивоу бележи губитак од најмање 15 процената због нелојалне конкуренције. Видови нелојалне конкуренције на првом месту су избегавање плаћања пореза и доприноса на лична примања: здравствено осигурање, пензијско и инвалидско осигурање, путни трошкови, трошкови исхране... чиме се највише угрожавају права запослених на достојанствен и безбедан рад.
Газде су у истраживању указале и на изражен недостатак професионалних и стручних кадрова и инсистирају на дијалогу с образовним институцијама и системском решавању дефицитарних занимања у Србији. Део послодаваца позива на пореску реформу и јачање капацитета институција, посебно њихове контролне функције, други део газда указује на значај подстицајних мера усмерених на заједничку борбу против сиве економије.
По последњим налазима које је НАЛЕД припремио уз подршку Немачке развојне сарадње, сива економија у Србији смањена је с 21,2 процента БДП-а у 2012. години, на 15,4 одсто лане, а као најдоминантнији облик рада којима се избегава поштовање прописа препознато је запошљавање без уговора и исплата зараде на руке. У анализи је представљен податак да од 100 динара стечених радом у сивој зони, 62 динара потиче од непријављених плата, а 38 динара од избегавања евидентирања продаје робе и услуга, односно профита.
Анкетирани послодавци сложни су у оцени да нелојална конкуренција у великој мери утиче на превођење легалних привредних субјеката у нелегалне токове и у одређене појавне облике неформалне економије.
То се пре свега односи на избегавање плаћања неких намета или кроз исплату зараде запосленима „на руке”.
Из анкете послодаваца произлази да највише нелојалне конкуренције има у грађевинарству, а посебно се указује на ретку контролу градилишта на основу које је могуће утврдити да „не може фирма с два запослена градити зграду, а да нема ни подуговараче, уговоре о повременим пословима”. Приведници из сектора грађевинарства указују на то да је, у ситуацији када је много оних који раде у сивој зони и који раднике ангажују с улице, немогуће направити фирму која може одговорити озбиљним пројектима и пружити квалитетну услугу. Послодавци оцењују да радници из те сфере немају никакву озбиљност нити одговорност према послу јер могу да раде када хоће и исто тако и да не раде. У таквим условима је просто немогуће руководити и направити минимум дисциплине. С друге стране, одговорност послодаваца при повреди радника је велика, а то илегалне фирме немају нити могу имати. Као посебан проблем истичу недостатак квалификованих грађевинских радника.
У истраживању је учестовало 34 одсто послодаваца чије је седиште предузећа у Београду, 10 одсто послодаваца чија су предузећа у источној и јужној Србији, 19 процената послодаваца је из Шумадије и западне Србије и 37 одсто послодаваца са седиштем предузећа у Војводини.
Љ. Малешевић
