За сада видимо да даје резултате, али нема још попуштања. Оно што је евидентно и према неким најавама, сви ми гледамо у Централну европску банку зато што добар део нас има кредите индексиране у еврима, верујем преко 90 одсто и свако померање еурибора утиче на наше месечне рате, рекао је Васић за Танјуг.
Према његовим речима, мали је број оних који имају фиксну каматну стопу, што је сигурно пар процената, тако да из тог разлога је интересовање свих велико и оно што се може очекивати јесте да би Европска централна банка у четвртак могла поново да подигне референтну каматну стопу и то из више разлога.
Он је објаснио да веће кључне каматне стопе центраних банака аутоматски значе скупље изворе финансирања.
Оне позајмљују новац комерцијалним банкама и када вам је инпут већи банка дода своје трошкове и тај новац продаје скупље. Наравно, када нешто продаје скупље, сама реч скупље не прија нашим ушима, рекао је Васић.
Како је оценио, израз који се често чује је стагфлација где се налазе инфлација и пад привредне активности.
За сада пад привредне активности није у Европској унији, као у једној од доминантних економија на које смо и ми наслоњени добрим делом, 60 одсто увоза извоза је у ЕУ из Србије, је у том сегменту 0.8 или 0,9 одсто пројекција раста друштвеног производа значи није нула и није минус, што је добро, рекао је Васић и додао да баланс о коме креатори ЕЦБ морају да размисле у којем нивоу ће и даље кочити и како то може да изазове последице на привреду и привредна кретања, односно и тражњу.
На питање како ће се све ово одразити на рате кредита и шта грађани могу очекивати, он је навео да ће рате бити увећане у зависности од тога како им је дефинисано у уговору.
Да ли је то тромесечни еурибор или шестомесечни, обично у тим интервалима се повећава - банка вам пошаље информацију да је дошло до промене еурибора и да у складу са уговореним условима ви добијете већу рату, рекао је Васић.
Он је додао да они који су узели ''свеже кредите'' релативно пре годину две дана они могу да највише осећају те промене, управо из тог разлога што нису отплатили део главнице, а они који су узели пре десет и више година, њихов утицај промене еурибора је мањи и мање ће да осећају промене.
Не постоји други лек за ову ситуацију, само је то овде фино подешавање до ког нивоа се стеже каиш и када треба да се пусти. Верујем да је то крај следеће године или почетак 2025. године и да ми који имамо кредите индексиране у еврима добијемо мало повољнији ветар у леђа и да тај еурибор крене да се спушта, али сам убеђен да он више неће бити онај негативан као што је био тих седам, осам година, јер то није типична економска категорија, не можете да дајете некоме новац а да нема цену, изјавио је Васић.
Он је навео да грађани не морају да страхују да ли ће моћи отплатити рату кредита, за разлику од 2008. године када је просечна плата била нижа.
Не би било добро да је то 2008. година, са оном платом и овим клизањем еурибора било би сасвим другачија слика, у том смислу наша привредна активност у Србији је пројектована између неких 2,2 и 2,3 одсто за ову годину, што је добро, ако имамо у ЕУ између 0,8 и 0,9 одсто, што значи да наша интерна тражња је јака, привредна активност постоји, рекао је Васић.
Васић је на питање да ли су мере НБС у борби против инфлације ефикасне, рекао да јесу с обзиром да постоје раст друштвеног производа, инфлација и да је ово вероватно баланс између жељене инфлације, смањења инфлације, стопе запослености, стопе незапослености, привредне активности.
Негде морате да нађете меру, јер претерано стезање каиша, рецимо да се заустави инфлација по сваку цену има за последицу раст стопе незапослености, управо из разлога који сам малопре рекао. Када је скуп новац ви ћете да мање инвестирате, мање да се задужујете и успоравате привредну активност, тако да у том смислу јесте и НБС је изашла са овом мером са свим оним који имају проблема у враћању кредита, закључио је Васић.
