То се односи и на природни гас, који Србија увози из Русије и који у нашу земљу стиже само из једног правца – преко Мађарске. Обезбеђење нових праваца снадбевања је за Србију веома важно, а на том плану ЈП „Србијагас”, како је недавно казао генерални директор тог предузећа Душан Бајатовић, у наредних пет година у српску гасну инфраструктуру планира да инвестира готово три милијарде евра.
По његовим речима, ЈП „Србијагас” ради два велика пројекта гасне инфраструктуре и оба у потпуности поштују европску енергетску праксу и правила. Први је интерконекција Ниш–Димитровград–Софија, дугачка 109 километара, којом би се Србија закачила на бугарски гасоводни систем.
За интерконекцију Ниш–Димитровград–Софија добијамо грант од Европске уније јер, и по студији коју су урадили ЈП „Србијагас” и неке европске институције, тај правац није комерцијалан и зато се финансира европским новцем и налази се на приоритетним европским листама објеката који се граде, рекао је Бајатовић.
Како је додао, сада се ради експропријација и пројектовање. Европа нам даје 49 милиона евра, а обезбеђивање остатка новца до 85,5 милиона евра биће ствар „Србијагаса”, а можда ће нам помоћи Влада Србије. Реч је о гасоводу чији је капацитет приближно две милијарде кубних метара годишње, навео је Бајатовић.
Други пројекат подразумева гасовод који би пролазио кроз нашу земљу од границе с Бугарском до границе с Мађарском, вредан око 1,08 милијарду евра, у који ће Србија ући када од Енергетске заједнице добије сагласност. Веза с гасоводом из Бугарске у Србији биће урађена у околини Зајечара, а потом би пролазио поред Баточине, Пожаревца, Панчева, Госпођинаца и изнад Хоргоша би требало да се прикључи на гасну инфрастуктуру Мађарске. Капацитет тог гасовода је 13 милијарди кубних метара годишње, а како је реко Бајтовић, а њега ће моћи да се снабдевају и Сарајево и Република Српска. Он је нагласио и да су разговори између свих оператера у току, и да би, ако одговор из ЕЗ-а, који се очекује у новембру, буде потврдан, цео пројекат могао бити готов 2022. године, а деоница у нашој земљи у децембру 2019.
Да ли ће се мењати цена гаса у Србији за сада се не може рећи, али је, будући да цена нафте последњих месеци расте, то могуће. То су недавно рекли и министар енергетике Александар Антић и Душан Бајатовић, који су указали на то да ће у неком тренутку морати да се прилагоди цена за домаћинства и малу привреду, али да поскупљења неће бити екстремна.
По речима председника Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, улагање у гасну инфраструктуру, као и реализација тих планова, имала би велики значај за Србију.
То би допринело повећању стабилности снабдевања природним гасом, обезбедило потребне количине гаса за домаће тржиште, већем броју запослених у тој делатности, а Србија би остваривала и приход на основу транзита гаса, рекао је Вулетић.
На већу стабилност снабдевања домаћег тржишта гасом позитивно је утицао и рад Подземног складишта у Банатском Двору, где је у току проширење. Минимално проширење ће бити с 450 милиона кубних метара на 750 милиона кубних метара, а максимално на милијарду кубика.
Д. Млађеновић
