Њихова годишња потрошња по глави становника износи 30 килограма, казао је за “Дневник” проф.др Бранислав Влаховић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Он наводи да домаћу производњу сира прате проблеми прерађивача који се суочавају са високим трошковима производње, малим примањима купаца и недостатком специјализованих продавница
Осим тога, каже наш саговорник произвођачи нису баш упућени да без промоције нема значајне продаје. Мало раде на томе, јер немају довољно знања, али ни новца, а и неповерљиви су у рекламирање. Мада промоцијама сира може да се повећава продаја и финансијски ефекат прерађивача.
- Сваки произвођач мора да сагледава тржиште, потребе потрошача и конкуренцију како би имао што бољи пласман својих производа. На тај начин може да се оствари већи приход, јер на тржишту постоји конкуренција домаћих и иностраних сирева, па је анализа тржишта и повећање конкуретности битан предуслов успешног пласмана – истакао је проф.др Влаховић.
Навео је да на домаћем тржишту доминирају меки сиреви због ниже цене и не одвише скупог технолошког процеса, док Србија нема производњу меких и тврдих сирева са плеснима јер су скупи и што за ту производњу требају велика инвестициона улагања.
- Годишње мали и средњи прерађивачи и велике млекаре произведу приближно 60.000 тона сира, а од те количине око 15.600 тона сира продамо у извоз, највише у Руску Федерацију – истакао је проф.др Влаховић. - Око 60 одсто домаћег извоза сира се прода на руском тржишту, а остатак у земље у окружењу Северну Македонију, Црну Гору, Бих и Хрватску
Од извоза сира Србија заради око 55 милиона долара, казао је проф.др Влаховић, док нас увоз сира кошта годишње 53 милиона долара .
Сира напољу купимо око 12.000 тона(11.523 тоне), највише од Немаца и Пољака и Хрвата.
Проф.др Влаховић је истакао да имамо дугу традицију у производњи сира , али не и довољно малих произвођача - Чувени сомборски сир у качици прозводе свега два, три произвођача. Исто је тако и када је реч о познатим другим сиревима попут пивничког, пареног мокринског сира, банатског… Треба доста да радимо и на увођењу ознака географског порекла прврнствено тих сирева , али других, затим унапређивати квалитет и стварати сиреве са новим укусима тако што ће се у њих додавати и други састојци попут паприке, мирођије, тартуфа... Морамо унапредити и дизајн амбалаже улагати у знање и маркетинг и радити на сертификацији.
З. Делић
