Такав отпор пројектилима мост је пружио највише захваљујући архитекти Бранку Жежељу, чије ће име трајно остати везано за онај срушени, али и уз овај нови мост чија је изградња при крају.
О животу и делима овог архитекте одржано је предавање у Плавој сали Скупштине града. Била је то одлична прилика да се Новосађани подсете у каквим околностима је изграђен железничко – друмски мост и колико је Жежељ био одважан и спреман не само да осмисли нову технологију већ и да створи услове и у којима ће се она примењивати. Током целог живота и каријере се залагао се за развијање изумитељства и патената јер је сматрао да је једино тако могућа слобода у пројектовању. Говорио је да „Бетон има своје ћуди, пропиње се, отима се, не да се. Али је ваше да га зауставите, да га покорите, да све буде како ви хоћете и да доживите оно што доживи вешти коњаник у седлу: фини осећај угодности и супериорности“.
Доказао је да се могу решити и најсложенији проблеми тог времена и постао пионир у увођењу технологије градње преднапрегнутим бетоном и на тај начин увео наше грађевинарство у свет.
Бранко Жежељ рођен је 1910 у Бенковцу. Био је грађевински инжењер, конструктор, иноватор, академик, професор универзитета и члан Српске академије наука и уметности. Иза њега је остало 42 патента, десетине мостова и хала, а трећина Новог Београда изграђена је по систему “ИМС Жежељ”. Међу његовим најпознатијим грађевинским подухватима је и мост код Бешке дужине 2.250 метара, као и мост преко Тисе код Титела. Пре рата је радио у Министарству грађевине, док је Други светски рат већим делом је провео у немачком заробљеништву. Након тога каријеру је наставио као шеф Одсека за мостове Савезног министарства грађевина и директор Савезног грађевинског института.
Име Бранка Жежеља везује за патентирани монтажно-скелетни систем градње стамбених и јавних објеката од преднапрегнутог бетона који је осим на просторима бивше Југославије нашао примене и у свету (Куба, Мађарска, Етиопија, Ангола, Русија и Кина). Тако уз архитекту Милорада Пантовића и инжењера Милана Крстића пројектовао је Београдски сајам, чија је Хала 1 са куполом распона 97,5 метара 1957. године изграђена дотад непримењеним техникама уз употребу преднапрегнутог бетона.
Жежељ је имао жељу да у нашу грађевину уведе технологију преднапрезања бетона који су у послератно време поседовале само технолошки најразвијеније земље. Жеља, знање, искуство и таленат су му омогућиле да превазиђе највеће изазове као што су недостатак искуства и недостатак чеилка високог квалитета, а пре свега скепсу искуснијих колега.
Судбина није наклоњена новосадским мостовима. Нови мост који се гради на месту Жежељевог је десети по реду. Сви предходни су срушени. Најдуговечнији мост у Новом Саду, који је 58 година спајао две обале Дунава је мост Фрање Јосифа, а свега неколико година мање је издржао мост Маршала Тита.
Жежељев мост је јединстван. Нови Сад је никао на месту где Дунав прави кривину и тече на средњем току ка северу, а онда поново мења смер и тече ка југо-истоку. Бранко Жежељ је имао храброст да на тако неповољном месту за градњу изгради, тешко раскидиву спону између Срема и Бачке. О његовој одважности говори и анегдота да је приликом тестирања носивости и издржљивости он одлучио да седне у чамац и да се упути под „ноге“ моста.
Жежељев мост је један од најзначајнијих и најзахтевнијих на коме је примењена технологија градње преднапрегнутим бетоном. Сврставао међу највеће бетонске лучне мостове света који се користи и за друмски и за железнички саобраћај. Иако је овај мост срушен приликом бомбардовања сећање на лепоту и његову снагу као и на упорност и истрајност његовог пројектанта су остали.
Силвиа Ковач
