Месечну динамику кретања инфлације у марту обележили су раст цена прерађене хране, раст цена у оквиру базне инфлације и цена енергената.
Цене прерађене хране су на месечном нивоу порасле у марту за 0,9 посто, што је слична динамика као у периоду децембар 2021-фебруар 2022, али спорије у односу на октобар и новембар 2021, када је месечни раст ових цена износио у просеку око 2,0 одсто. Споријем расту цена прерађене хране су допринеле и мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница, наводи НБС.
У односу на март 2021. године, цене прерађене хране су прошлог месеца биле више за 10,9 процената, док су цене непрерађене хране повећане за 26 посто.
Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат. Мађу тим факторима су - прошлогодишња суша, висок раст светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа и последично значајно увећани трошкови у производњи хране.
Цене енергената су на месечном нивоу у марту порасле за 1,4 одсто. Њихово кретање је у целости било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту.
Раст цена нафтних деривата у Србији је у марту износио 2,1 посто и значајно је нижи у односу на раст светске цене нафте која је у просеку повећана за око 20 процената, чему је допринела одлука владе да привремено смањи део акциза на деривате нафте. У вези с тим, очекује се да нова уредба настави да ублажава преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске, напомиње централна банка.
За разлику од појединих земаља централне и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација (из које су искључене цене хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу и даље је знатно нижа од укупне, и у марту је износила 4,8 посто, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима.
Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације су и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се у дужем временском периоду крећу у границама циља. Додатно, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних.
Према пројекцији НБС из фебруарског Извештаја о инфлацији, међугодишња инфлација би требало да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној вредности циља од 3,0 посто плус/минус 1,5 одсто.
Неизвесност, која је карактерисала међународна робна и финансијска тржишта претходних месеци услед појаве нових сојева вируса корона, појачана је ефектом геополитичких тензија и избијањем кризе у Украјини. То је за последицу имало додатан знатан раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле.
И поред тога, процене НБС и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се пре свега односи на дужину трајања конфликта у Украјини и на исход овогодишње пољопривредне сезоне, закључује се у анализи Народне банке Србије.
