Наведено је и да је просечна корпа за тај месец готово достигла износ од 100.000 динара јер је за њу било потребно 99.996,45 динара, док је минимална потрошачка корпа износила 52.062,53 динара.
Просечна потрошачка корпа била је за седам динара мања него у јуну, док је за минималну корпу било потребно 93 динара мање него у јуну.
Из Министарства су навели да је просечна јулска бруто зарада износила 115.664 динара, а нето зарада 83.781 динар и да је за покриће просечне потрошачке корпе у јулу било потребно 1,19 просечних зарада, а за покриће минималне корпе 0,62 просечне зараде. Нето зараде изнад републичког просека у јулу су регистроване у Београду и Новом Саду, док је зарада испод републичког просека забележена у 13 градова.
Посматрано по градовима, у јулу ове године су куповну моћ изнад републичког просека имали Београд и Нови Сад. У осталим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада била је довољна за покривање трошкова минималне потрошачке корпе, али не и за покривање просечне потрошачке корпе.
У два највећа града у земљи, Београду и Новом Саду, статистика је регистровала натпросечну нето зараду. Тако је у Београду тог месеца просечна зарада била је 106.824 динара и за 23.043 динара је надмашила просек зарада у републици. У Новом Саду је просечна зарада тог месеца била 98.219 динара, односно 14.438 динара више од зараде на републичком нивоу.
У градовима у Војводини за које МУСТ објављује податке, просечна јулска зарада била је мања од републичког просека. Највише су зарадили запослени у Панчеву јер је тог месеца, у просеку, она била 83.205 динара и до износа просечне републичке зараде недостајало је 576 динара. Јулска просечна зарада у Зрењанину била је 76.378 динара и за републичким просеком каскала је 7.403 динара, запослени у Сремској Митровици у јулу су у просеку зарадили 74.854 динара, а у Суботици - 74.234 динара, те им је до зараде на републичком нивоу недостајало 8.927, односно 9.547 динара.
Просечна јулска зарада у Панчеву није била довољна за покривање трошкова просечне потрошачке корпе, односно за то је била потребна 1,31 просечна зарада, док је за трошкове минималне потрошачке корпе било довољно 0,65 зараде. Овај однос је у Зрењанину био 1,24 и 0,65, Суботици 1,45 и 0,72. У Сремској Митровици је у јулу за просечну потрошачку корпу била потребна 1,41 просечна зарада, док је за минималну потрошачку корпу било потребно 0,71 зараде.
Статистика је забележила да су у јулу у Војводини трошкови обе потрошачке корпе били виши од оних на републичком нивоу. Највише новца за пуњење просечне потрошачке корпе било потребно у Новом Саду - 111.813 динара, а потом Зрењанину - 109.521 динар. Трошкови просечне потрошачке корпе у Панчеву били су 109.093 динара, Суботици -107.592 динара, а у Сремској Митровици 105.672 динара. Трошкови минималне потрошачке корпе у Новом Саду у јулу су били 55.687 динара, Зрењанину - 54.577, Панчеву 54.422 динара, Суботици 53.597, а у Сремској Митровици 53.106 динара.
Д. Млађеновић
