Фискални савет оцењује да су буџетом направљени одређени помаци у добром смеру.
Њихов главни економиста Данко Брчеревић за Интернет портал РТС-а указује на ставке буџета којима нису дали "зелено светло".
Трајно решење за повећање животног стандарда угрожених грађана може се тражити само кроз реформу система социјалних давања, један је од предлога.
Фискални савет оценио је да су буџетом направљени одређени помаци у добром смеру, али да је фискални дефицит и даље превисок за Србију.
Главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић сматра да се повременим давањем новца не могу трајно решити нарасли социјални проблеми. Објаснио је зашто је требало планирати нешто већу просечну инфлацију у 2024. години и прогнозирати нешто нижи раст БДП-а.
- Буџет има мешовите елементе, тј. неки његови делови могу се оценити позитивно, али неки не. Од три компоненте које сте поменули, неспорно је да буџет има изражену развојну компоненту – јер се њим планирају високе инвестиције државе од преко 5 милијарди евра. Планирани дефицит буџета у 2024. износи око 1,7 милијарди евра, што је далеко од равнотеже. Међутим, кад се узме у обзир да је 2020. минус у државној каси био 3,8 милијарди евра и да се он од тада из године у годину смањује, овај план Владе за 2024. ипак смо оценили као прихватљив. На крају, наша анализа показује да је буџет у делу који се односи на социјална давања највише подбацио.
Како је истакао, добро је што ће издвајања за јавне инвестиције у Србији и у 2024. бити велика, знатно изнад упоредивих европских земаља.
- Тако смањујемо велики заостатак за Европом у квалитету основне инфраструктуре. То је и економски најквалитетнији вид државне потрошње јер снажно подстиче привредни раст – ангажовањем радне снаге и коришћењем грађевинског материјала који се онда у Србији повећано производи. Уз све то, након завршетка градње, добра инфраструктура ће омогућити привреди да има боље резултате.
Фискални савет је, међутим, дао Влади и две важне препоруке. Прву, да поред изградње ауто-путева и железнице обрати више пажње на инвестиције у образовање, заштиту животне средине и здравство – које су запостављене. Друга се односи на све већи број пројеката који се спроводе по убрзаној процедури, без објављених анализа оправданости, тендерских процедура, јавних набавки.
Најбоље би било да буџет уопште нема дефицит, тј. да буде избалансиран, каже овај стручњак. У том случају ни држава не би морала да се задужује за његово финансирање. Ипак, економски је сасвим у реду и то да Србија има ограничен буџетски дефицит, до границе од око милијарду евра.
То би с једне стране дало довољан простор за наставак спровођења великих инфраструктурних пројеката који подстичу привредни раст, а с друге стране не би било бојазни да ће јавни дуг да се отргне контроли. Такав резултат још увек се неће достићи у 2024, али смо на добром путу да се то деси у 2025. години.
Фискални савет је проценио да ћемо у 2024. морати да се задужимо за 6,5 милијарди евра. Министар финансија каже да ћемо у међувремену вратити 4,5 милијарде, а исто тако да на рачуну имамо 5 милијарди у готовини. Међутим, постоји један додатни проблем који министар не помиње, а веома је важан. Каматне стопе на стари дуг који се отплаћује су око 3%, а тренутно се Србија на финансијском тржишту задужује по 7%.
- Србија ће током 2024. да се задужи по високој каматној стопи да би вратила дуг с ниском, што ће доста да нас кошта. Фискални савет је баш на то упозорио. Због оваквих ризика ми већ годинама инсистирамо и препоручујемо Влади да избегава расипне мере које повећавају јавни дуг.
Како је поручио, проблем је у томе што је животни стандард најсиромашнијих грађана Србије веома погођен високом инфлацијом која траје још од средине 2021. године. Специфичност садашње високе инфлације је и то што у оквиру ње најбрже расту цене хране и енергената. А управо за те потребе најсиромашнији грађани Србије одвајају највећи део свог буџета.
- Њима није толико релевантно то што је раст цена рачунарске опреме или електричних апарата био релативно низак – поручио је Брчеревић.
РТС
