То је резултирало повећањем дуга у односу на прошлу годину, а раст је забележен и код привреде, и код становништва и код предузетника. Највећи проценат пораста задужења у односу на лане забалежили су грађани Србије, а највећи део укупног дуга пада на терет привреде.
Наиме, за годину дана дуг становништва и привреде Србије порастао је за око 200 милијарди динара, односно за око 1,7 милијарди евра. Према последњем кредитном извештају Удружења банка Србије, за децембар прошле године, укупно задужење по основу свих кредита повећано је за 6,3 одсто. У просеку, дуг је растао свакодневно за пола милијарде динара.
Како показује статистика УБС, укупан дуг предузетника, фирми и житеља Србије стигао је на око 28,5 милијарди евра, што у динарима износи чак 3.345 милијарди динара.
Стамбених позајмица више за 12,6 процената
Највећи скок за годину дана забележен је код стамбених и кредита одобрених за грађевинске адаптације. За годину дана износ стамбених позајмица порастао је за 12,6 процената, а у односу на претходни месец ових позајмица више је за 1,1 одсто, податак је извештаја Удружења банака Србије. Готовинске позајмице су веће за 6,2 одсто него лане. Задуженост становништва за пољопривредне кредите порасла је за 2,5 одсто за 12 месеци. Потрошачки кредити су за годину дана већи за један одсто.
Већи дужник је привреда - показују подаци кредитног извештаја. Наиме, више од половине укупне суме дуговања, односно 1.847.252 милиона динара је дуг привреде, становништво враћа 1.426.703 милиона динара, а предузетници - 71.329 милиона динара. Када се то преведе у евре, предузећа отплаћују око 15,8 милијарди евра, грађани 12,2 милијарде, а предузетници - око 610 милиона евра.
У односу на децембар 2021. године, у децембру прошле године дуг фирми нарастао је за 5,5 одсто, становништва за 7,4 одсто, а предузетника - 2,2 процента. Да се поскупљење кредита и све веће камате и рате одражавају на дугове, вероватно сведочи и податак да је само за један месец - децембар, у односу на новембар прошле године, порасла сума коју дугују за 0,6 одсто, или око четири милијарди динара.
Када су у питању кредити које су подизали грађани, подаци говоре да је највећи део њих у банку одлазио по готов новац, а након тога су се највише одлучивали за стамбене кредите. Тако највећи део дуга грађана чине готовински кредити - 46,6 одсто, односно 664,4 милијарде динара. Како у УБС кажу, 38,8 милијарди динара је раст задужења за кеш кредите у 2022. години. За годину дана, у процентима, то је скок од 6,2 одсто. Нешто мањи је износ стамбених и кредита за адаптације. Удео ових кредита у укупним позајмицама становништва је 43,7 процената и износи око 5,3 милијарде евра или око 623,7 милијарди динара. Дакле, на ове две врсте зајмова одлази 90 одсто укупног дуга грађана, док на пољопривредне, потрошачке и и све остале позајмице одлази 10 одсто целокупног дуга.
Д. Млађеновић
