У извештају о кредитној активности за треће овогодишње тромесечје наводи се да је стање кредита привреди било ниже за 1,8 одсто, а кредита становништву веће за 1,6 одсто него пре годину дана.
Из НБС су објаснили да је успоравање домаће кредитне активности последица високе базе, из претходне године, доспећа кредита из гарантних шема, виших каматних стопа на кредите због заоштравања монетарних политика Европске централне банке и Народне банке Србије, као и пооштрених кредитних стандарда банака.
Наводе и да су укупни домаћи пласмани банака немонетарном сектору, који, поред потраживања по основу кредита, обухватају и потраживања по основу улагања у хартије од вредности, камата и накнада, као и остала потраживања, у септембру били нижи за 0,3 одсто него пре годину дана.
Када је реч о кредитима у привреди, они су током трећег тромесечја повећани за 19,2 милијарде динара или за 1,2 одсто. Повећање је вођено растом инвестиционих кредита, а расту су, мада у мањој мери, допринели и кредити за ликвидност и обртна средства.
Раст кредита становништву наставио је да успорава током трећег тромесечја и у септембру је износио 1,6 одсто (наспрам 2,7 одсто у јуну). Успоравање тог раста последица је ефекта високе базе из претходне године, али и раста каматних стопа на кредите. Номинално посматрано, стање кредита становништву у септембру износило је 1.469,3 милијарде динара,то јест, око 12,5 милијарди евра, што чини 46,9 одсто кредитних потра-живања банака од немонетарног сектора, односно 18,9 одсто
БДП-а. Током трећег тромесечја, кредити становништву повећани су за 6,6 милијарди динара, или за 0,4 одсто, вођени растом готовинских кредита (8,5 милијарди динара), док је стање стамбених кредита било за 2,7 милијарди динара ниже него на крају јуна.
Поред тога, повећани су потрошачки кредити (0,7 милијарди динара) и задужења по трансакционим рачунима (0,3 милијарде динара).
lКако би у околностима растућих каматних стопа смањила оптерећење корисника стамбених кредита, Народна банка Србије је у септембру донела одлуку којом је ограничила каматну стопу за кориснике првог стамбеног кредита с променљивом каматном стопом који су одобрени пре ступања одлуке на снагу, а чији уговорени износ не прелази 200.000 евра. Тим дужницима је привремено ограничена номинална каматна стопа за наредних 15 месеци, почев од октобарске рате, а банка неће имати право да од дужника потражује разлику у камати услед примене ове одлуке.
Ограничењем каматне стопе, рате већине кредита биће умањене између 10 и 25 одсто, чиме ће се повећати расположиви доходак грађана.
Наведена кретања су допринела томе да готовински кредити, као најзаступљенија категорија у укупним кредитима становништву, благо повећају учешће током трећег тромесечја на 44,3 одсто у септембру (са 44 одсто у јуну), док је учешће стамбених кредита смањено на 39,7 одсто (са 40,1 одсто у јуну).
Истовремено, у оквиру кредита одобрених предузетницима, стање инвестиционих кредита било је исто као у јуну, док је стање кредита за ликвидност и обртна средства благо смањено (–0,1 милијарда динара).
Д. Млађеновић
