По тим подацима, крајем јуна ове године укупно 3.299.342 грађанина је у кредитним институцијама имала штедњу у износу од 35,2 милијарде евра.
ХНБ је током друге половине 2023. године прикупио појединачне податке о депозитима хрватских грађана код кредитних институција, а укључују све депозите познатих власника на рачунима физичких особа, преноси Хина.
Од укупног броја, највише је грађана, 1,7 милиона или око 51,2 одсто штедиша у банкама, имало депозите до 1.000 евра, а износ на њиховим рачунима био је нешто већи од 337 милиона евра, што је у укупном износу штедње удео од 0,96 посто.
Нешто више од 685.000 хрватских грађана има штедњу од 1.000 до 5.000 евра по власнику, а износ њихове штедње је око 1,7 милијарди евра.
Удео тих грађана у укупном броју штедиша је око 20,8 одсто, а износ њихове у укупној штедњи је око 4,9 одсто.
Од 5.000 до 10.000 евра штедње у банкама има око 288.000 грађана (удео 8,7 одсто), а њихов износ штедње премашује две милијарде евра (удео од око 5,8 одсто).
Удео грађана који имају више од 10.000, а мање од 100.000 евра депозита је око 17 посто, а они држе око 49 одсто укупних депозита. Наиме, подаци из таблица показују да нешто више од 578.000 грађана на штедњи има укупно 17,4 милијарде евра.
Истовремено, мање од два одсто власника с највишим износима депозита, са 100.000 евра и више по власнику, држи око 39 посто укупних депозита, наводе из ХНБ-а.
Према најновијим подацима ХНБ-а, у Хрватској има 964 милионера, чија штедња премашује 2,4 милијарде евра.
У укупном броју штедиша они имају удео од тек 0,03 посто, али у укупној штедњи њихов је удео готово 6,9 посто.
