Наравно, то није износ који се нашао у ковертама већине запослених јер се просечна зарада израчунава на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених. То значи да се примања у Србији веома разликују и да је за многе просечан износ недостижан, а да је за неке то само део месечних примања. То потврђује и износ медијалне плате, коју зарађује око половине укупног броја запослених и која је у мају била 66.244 динара, Наравно, много је запослених чија су месечна примања мања од медијалне зараде.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у мају је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже априлске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 152.756 динара, што је, практично, готово две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Јавни сектор
Просечна зарада запослених у јавном сектору у мају је била 88.640 динара, што је 2.420 динара више од износа на републичком ниову. Све зараде у јавном сектору биле су више од медијалне плате, већина је била виша од републичког просека, а кретале су се у распону од око 74.300 динара до око 99.400 динара.
Највише просечне зараде у јавном сектору у мају су исплаћене у јавним државним предузећима – 99.387 динара, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локланом нивоу – 74.311 динара. Запослени у администрацији на нивоу државе у мају су зарадили, у просеку, 98.237 динара, а запослени у администрацији на нивоу покрајине - 97.310 динара. Они који раде у делатности здравства и социјалног рада у мају су, у просеку, зарадили 87.557 динара, у образовању и култури - 80.913, а запослени у јавним локалним предузећима – 80.8879 динара.
Просечна зарада у мају је у пет делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 205.155 динара, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 134.604 динара, рударству - 115.285 динара, стручним, научним и техничким делатностима - 113.067 динара, те у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 114.642 динара. Најмање априлске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 52.399 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у мају је исплаћена у 19 области. Тог месеца плате више од 200.000 динара, у просеку, зарадили су само запослени у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности - 265.323 динара. Зараде у области ваздушни саобраћај зауставиле су се на ивици тог износа - 199.552 динара, те је разлика између две највише плате у мају била 65.771 динар.
Након њих следе просечне зараде у областима научно истраживање и развој - 184.371 динар, финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова - 156.126 динара, те у области управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем у априлу је просечна зарада била 149.253 динара.
Најнижа примања
Најмање новца у мају су зарадили запослени у две области, а у једној је у ковертима било мање од 48.000 динара. Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области остале личне услужне делатности - 47.974 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 52.399 динара. Разлика између две најниже зараде у мају је 4.425 динара
Запосленима у областима производња основних фармацеутских производа и препарата просечне мајске плате биле су 137.215 динара, производња дуванских производа - 133.104 динара, експлоатација сирове нафте и природног гаса - 128.767 динара, услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима - 125.868 динара. У областима експлоатација руде метала у мају су запослени, у просеку, зарадили 124.686 динара, телекомуникације - 123.342 динара, а у области производња основних метала 119.220 динара.
У областима производња кокса и деривата нафте просечна мајска плата била је 118.412 динара, кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавање музичких записа – 116.765 динара, осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања 116.521, експлоатација угља – 111.193, инфорамционе услужне делатности - 108.912, канцеларијско-административне и друге помоћне пословне делатности - 108.018 динара, а у области рекламирање и истраживање тржишта - 106.711 динара.
Д. Млађеновић
