Овим законом се први пут на целовит начин уређено пословање с платним картицама у Републици Србији.
Из НБС истичу да су се приликом предлагања овог закона руководили тиме да се заштите интереси корисника платних картица (потрошача и трговаца), да се адекватним уређивањем тржишта платних картица подстакне даљи раст безготовинских плаћања са свим њиховим позитивним макроекономским ефектима и да се омогући фер тржишна утакмица смањењем трошкова прихватања платних картица, повећањем транспарентности и конкурентности на тржишту.
Платне картице су, како се наводи у саопштењу НБС, најпопуларнији безготовински платни инструмент у нашој земљи, о чему сведочи податак да је учешће трансакција платним картицама у укупном броју трансакција потрошача у првих девет месеци 2018. износило је 60,15 одсто.
Међубанкарске накнаде, које су основни генератор високих трошкова везаних за картичне трансакције, представљају централну тачку Закона.
Ове накнаде банка прихватилац, која код трговца поставља ПОС терминал, плаћа банци која је издала картицу за сваку платну трансакцију извршену употребом платне картице. Банка прихватилац ове накнаде преваљује на трговца и тиме оне директно утичу на висину трговачке накнаде коју трговац плаћа за коришћење ПОС терминала. Трговац даље ове накнаде уграђује у цену робе и услуга и на крају, плаћамо их сви ми, потрошачи, како они који плаћају картицама, тако и они који плаћају готовином, подсећају из НБС.
Централна банка наглашава да законска решења првенствено штите интересе малих трговаца, занатлија и малих радњи који имају слабију преговарачку позицију у односу с банкама у погледу трошкова прихватања платних картица који су им наметнути, чиме су дестимулисани да омогуће плаћања платним картицама на својим продајним местима, па прихватају само плаћања готовином.
Почевши од данас, у примени је и правило о раздвајању накнада, према коме су банке прихватиоци дужне да, уместо збирних накнада за све картице, трговцима понуде трговачке накнаде појединачно за различите брендове и различите врсте картица, које се на тржишту значајно разликују.
Исто тако, банке прихватиоци имају обавезу да трговцима након извршених трансакција доставе информације о наплаћеној трговачкој накнади, и то са посебно приказаним трошковима међубанкарске накнаде и накнада картичног система.
Иако Закон ограничава међубанкарске накнаде, он не утиче на висину накнада картичних шема, које саме креирају своје политике накнада, а битно се разликују код различитих картичних система, напомиње се у саопштењу.
Управо зато што накнаде картичних система утичу на висину трговачких накнада, у складу са законским одредбама које се од данас примењују, трговци имају право да траже од банака уговарање различитих трговачких накнада за картице различитих брендова.
НБС је припремила летак за трговце, који се може прочитати на интернет адреси https://www.nbs.rs/internet/latinica/35/pp_tarife_banaka/letak_za_trgovce.pdf, а којим се на јасан и прегледан начин информишу о правима које им доноси Закон о међубанкарским накнадама.
