А неки од нас спремни су и да се потуку.
Ипак, неки се у суботу пробуде и схвате да им оно што су купили ипак не одговара. За разлику од Запада у којем је купац бог, код нас се роба не враћа тако лако и успешно. Зато је право питање да ли можемо да вратимо робу ако сматрамо да нам не одговара или није довољно добра и како стоје ствари с робом на снижењу?
Адвокат Урош Стоиљковић каже за Телеграф Бизнис да је први корак рекламација трговцу, ако сматрате да роба није очекиваног квалитета врсте или количине.
- Рекламација може да се учини писаним или електронским путем, и савет је да увек инсистирате да вам трговац изда потврду (писану или електронску) о пријему ваше рекламације, јер је то ваше право. Рок за решавање рекламације је увек 8 дана од њеног пријема. Продавац је дужан да се у овом року изјасни да ли прихвата рекламацију.
Адвокат Стоиљковић објашњава да је честа недоумица, а коју трговци могу да злоупотребе, усмено одбијање рекламације на производ или услугу, са објашњењем да је она купљена на великом снижењу.
- Ово је честа заблуда и нетачно је. Без обзира на то на коликом попусту је производ набављен, трговац има исте обавезе и дужности у погледу саобразности и гаранције, тј. дужан је да врати новац купцу, поправи ствар или да је замени другом једнаког квалитета и врсте, ако су испуњени Законом о заштити потрошача прописани услови за то.
За изјављивање рекламације није нужно да имате оригинал фискални рачун, довољан је било какав доказ да је тај производ купљен код тог трговца, копија фискалног рачуна, слип картице, извод са рачуна који можете добити од своје банке, и слично.
Важно је знати да, ако рекламација не буде ефективна, а и даље сте сигурни да роба или услуга није онаква каква треба да буде или како сте информисани од стране трговца, можете да покренете судски спор против трговца за који је увек надлежан суд у месту потрошача, ослобођени сте плаћања судских такси, а поступак је хитан, што значи да у пракси најчешће не траје дуго - појашњава адвокат Урош Стоиљковић.
Црни петак није сваком црн
Иако смо ранијих година могли да наиђемо и на снижења до 70 одсто, чини се да је то време "ствар прошлости". Наиме, још прошле године на то је указао и представник Националне организације потрошача Србије Марко Драгић.
- Оно што издваја овај Црни петак јесте да се не може назавати Црним петком јер је тржиште толико удрзмано да је код нас сваки петак "црни". Попусти су мали, и нису статусно меродавни у односну на Америку или Европу, где су попусти 70, 80 а негде и 90 посто. У Србији, у пракси, то су попусти 20, 30, ретко где 50 одсто, и то не можемо да називамо Црним петком - објаснио је тада Драгић за Телеграф Бизнис.
Чини се да је ситуација са попустима ове године слична, па тако књижаре нуде до 20 одсто попуста, радње са технологијом дају попуст до 35 одсто, док је за пет одсто виши попуст у модним радњама.
Треба обратити пажњу и на "цаке" којима се често продавци служе. Рецимо, један од кључних проблема је што трговци прво повећају цене, па их онда смање и рекламирају као попуст, што није тачно.
Дешава се и да поједини продавци нису транспарентни, па тако за попуст можете тек сазнати на каси, а једна од "омиљенијих" цака у нашем народу је упозорење о ограничењу написано ситним словима: Попусти се не односе на робу која је већ снижена и не могу се сабирати.
- Наше друштво је традиционално слабо информисано о својим правима и обавезама, што је често извор незадовољстава и сукоба са трговцима. Продавци често крше своје обавезе, у том смислу да посежу за забрањеним облицима трговачке праксе на штету потрошача, па је важно знати шта су наша права - закључује адвокат Урош Стоиљковић.
Дневник, Телеграф
