Исплата пензија ће почети данас и добиће их пензионери којима она стиже на кућне адресе, као и пензионери који је подижу на шалтерима пошта, а сутра ће она бити и на рачунима пензионера којима се уплаћује преко текућих рачуна.
Практично,с јануарским чеком почеће примена измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању усвојених почетком децембра 2019. године, а према којима се од 1. јануара 2020. године уводи индексација пензија по,такозваној, швајцарској формули. Повишица по овом моделу износи 5,5 одсто па ће пензионери с примањима од 15.000 динара добити 835 динара више. Они с пензијом од 25.000 динара имаће у новчанику 1.375 динара више, док ће пензионери чија је пензија 50.000 динара добити пензију већу за 2.750 динара.
Највећу пензију у Србији од 132.000 динара тренутно ужива 29 пензионера , а њима следује повећање од 7.260 динара. Повишица пензионера с најнижом пензијом од 10.000 динара, коју прима 105.650 пензионера, односно 6,2 одсто свих пензионера у Србији, износиће свега 550 динара.
У Швајцарској је најављена реформа пензијског система која треба да ублажи ману пензионог система, која се огледа у великој разлици у примањима између мушкараца и жена. Пензије жена су, у просеку, два пута ниже од пензија мушкараца, па је према актуелним подацима, средња вредност пензија за мушкарце 2.301 швајцарски франак или 2.143 евра , а 1.221 „швајцарац” или 1.137 евра за жене. Скоро дупло ниже пензије жена у односу на мушкарце Швајцарци објашњвају тиме да жене раде слабије плаћене послове. У овој земљи није прецизирано када ће реформа заживети, али је истакнуто да ће повишица износити од 100 до 200 франака.
За повећање пензија нису били заинтересовани само у нашем парламенту већ се о вишим примањима најстаријих становника мислилио и у владама и скупштинама других земаља. Тако ће више пензије примити и пензионери у Чешкој.У тој земљи ће, уместо просечних 570 евра када се пензије прерачунају у круне, просечне пензије достићи ће износ од готово 600 евра. У Чешкој се у наредних 10 до 20 година очекује одлазак значајног броја запослених, али то неће угорозити исплату пензија јер ће у међувремену порасти плате, а захвљујући том расту биће повећана и вредост уплата за доприносе. И Грчки пензионери имају разлога да се радују јер ће коначно, након што им је држава током скоро деценије дужничке кризе више пута смањивала пензије, дочекати повишицу. Предложено је да повишица буде између три и десет одсто за оне који су пензионисани с најмање 30 година радног стажа, па ће се, конкретно, просечно повећање кретати између 60 до 70 евра. Закон је предвидео и да се укине граница за максималне пензије, која је током кризе била одређена на 1.300 евра. Грчким буџетом за 2020. годину предвиђено је да се за пензије одвоји додатних милијарду евра. Јапанска влада је крајем децембра прошле године најавила је пензијску реформу, која ће се на дневном реду парламента наћи у марту. Међу новинама које се најављују је и продужење радног века, односно могућност да радни век, за оне који то желе, траје и до 75 година живота. Тако Јапанци желе да реше растући јаз између броја рођених и умрлих, због чега је прошле године било чак око пола милиона људи мање него у 2018. години. Јапан се, иначе, сматра нацијом с највише старих јер чак 28 одсто чине старији од 65 година.
З. Делић
