Просечан износ стамбеног кредита био је 4,2 милијарде динара, а када је о кашњењу у отплати реч оно је у децембру износило 0,6 процената, наведено је у извештају.
Имајући у виду укупан број стамбених зајмова, то значи да око 915 стамбених кредита грађани не успевају да отплаћуну на време.
У децембру прошле године дуг становништва банкама увећан је за 4,9 одсто у односу на крај 2022. године, дуг правних лица у истом периоду је увећан за 1,7 одсто, док је дуг предузетника смањен за 1,3 процента, наводи се у извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије.
Грађани и привреда су банкама укупно дужни нешто мање од 3.350 милијарди динара. То јест 3.445 милијарди. Привреда је дужна 1.878 милијарди, грађани 1.497,03, а предузетници 70,38 милијарди динара. Пољопривредни зајмови су били нешто мањи од 90 милијарди динара, потрошчки 17,7 а на остале отпада око 30, 7 милијарди динара.
Од укупно 1.497,03 милијарде динара дуга становништва, највише се дуговало на име готовинских кредита и то 696,53 милијарде, затим за стамбене и кредите за адаптацију 662,18 милијарди.
Када је реч о кашњењу у отплати, доцња је била најизраженија код предузетника, 6,1 одсто, следе правна лица са 2,9 одсто, док је кашњење било најмање код становништва и износило је 2,4 процента.
Што се текућих рачуна тиче, њихов број је у децембру повећан за 0,6 одсто у односу на новембар и износио је 9, 06 милиона.
Број корисника текућих рачуна повећан је у истом периоду за 0,3 одсто и у децембру је износио 5,94 милиона.
Како је за „Дневник” потврђено у неколико новосадских агенција за продају некретнина, мале су шансе да станови чија отплата касни оду на добош, то јест да дужници престану да отплаћују зајмове и да бенке активирају хипотеке. Разлог за то је чињеница да су станови углавном куповани пре четири или пет година када се цене квадрата биле ниске те ће грађани наставити отплату како знају и умеју.
Грађани плаћају без обзира на кашњења
Да грађани наствљају отплате кредита без обзира на кашњења и друге околности показује податак да се у Новом Саду тренутно продају само два мања стана код којих су банке активирале хипотеке, а некада их је било најмање двадесетак. Од тога један извршилац некретнину продаје још од 2021. године.
У Зрењанини ниједан стан није на добошу, а такође ни у Суботици... Када су некретнине у питању, углавном су на добошу старе куће по селима или приградским насељима где су банке активирале хипотеке зб ог неког другог кредита, а не стамбеног.
Када су куповали станове квадрат у Новом Саду је, на пример, био 1.500 евра, а сада је 2.500 евра. То значи да стан од 50 квадрата који је дужник купио сада вреди 125.000 евра, а када је подизан кредит и када је некретнина купљена коштала га је 75.000 евра те се никоме не исплати да престане с отплатом већ ће наћи све начине да отплату настави без обзира на скок камата или било који други разлог.
По речима извршног директора Солис некретнина Драгана Рабатића, мало је оних који не отплаћују стамбени кредити, а разлог је, пре свега, у томе што су они који су купили стан решавали стамбено питање и не посматрају га као инвестицију с којом калкулишу.
- Уколико неко, ипак, не може више да исплаћује кредит, онда је могуће решење да прода стан на тржишту јер је квадратни метар сада скупљи и потом отплати хипотеку - каже Рабатић.
Д. Мл.- Д. У.
