Он је на фебруарском представљању извештаја о инфлацији, на молбу новинара да појасни поскупљење хране и инфлацију претходних месеци, рекао да је децембарска међугодишња инфлација износила
7,9 одсто, а раст цене хране је део те инфлације.
Истакао је да је главни фактор поскупљења хране било повећање светских цена и да је од почетка пандемије светска цене житарица забележила раст од 45 одсто.
"То је берзанска роба и када она поскупи, онда аутоматски расту и њене цене на домаћем тржишту", рекао је Трајковић.
Додао је да су светске цене уљарица, пре свега соје и сунцокрета, за две године порасле за 80 одсто, а то је директно утицало на цене уља и бројних производа из области прерађене хране.
Повећане су и светске цене млека и шећера и то за око 30 процената.
"Имали смо још један фактор на који је немогуће утицати, а то је суша. Када је реч о проценама за наредни период, очекује се да ће нова пољопривредна сезона бити просечна и нешто боља од претходне, а требало би да дође до пада цена и прерађене и непрерађене хране", рекао је он.
Додао је да то посебно важи за период од другог тромесечја а пре свега од трећег и четвртог квартала.
"Зато очекујемо да се међугодишња инфлација до краја ове године врати на ниво између 3,5 и 4,0 одсто а ту је кључна пољопривредна сезона. Ако би она била боља од прошецне могли бисмо чак до краја године да имамо инфлацију и испод три одсто", нагласио је Милан Трајковић.
Додао је да ако би се пак поновила лањска суша, инфлација би се још неко време задржала на нивоима око горњих циљаних вредности.
