Приведна комора Србије потписала је споразум с Привредном комором Камбоџе о разумевању, који ће омогућити бољу и бржу сарадњу двеју држава.
Заменица директора Сектора Привредне коморе Србије за економске односе с иностранством Данијела Чабаркапа објашњава да се у Србији добро зна о брзом економском напретку Камбоџе.
„Знамо да је Камбоџа одржала просечну стопу раста од 7,6 одсто у периоду 1994. до 2015, што је на шестом месту у свету“, објаснила је Данијела Чабаркапа.
„То се може приписати отвореној економској политици земље која је привукла велика страна улагања у различите секторе привреде. Текстилна индустрија, туризам, грађевинска индустрија, рударство су веома јаки сектори у Камбоџи.“
Привредну делагацију Камбоџе предводила је државна секретарка камбоџанског министарства привреде Текрет Камранг, а у њој је био и потпредседник Привредне коморе Камбоџе Окна Лим Хенг, који је уједно и директор компаније „Ненг Меан Инвестмент” и председник „Ан Мади групе”. Он очекује да ће споразум двеју привредних комора подстаћи већу сарадњу на економском плану, која је до сада била искључиво усмерена на трговину, и да ће се више сарађивати посебно у туризму, текстилној и ауто-индустрији које бележе велики раст у Камбоџи.
Иначе, Камбоџа има 14,7 милиона становника, а као чланица АСЕАН-а има приступ тржишту од 600 милиона потрошача. Подаци Азијске развојне банке показују да је то држава која све више привлачи светску пажњу, јер из године у годину бележи висок економски раст од седам процената и постаје нови „азијски економски тигар”. Највећи страни инвсетитори у ту државу су Кина, Велика Британија, Сингапур и Вијетнам, а последњих година и Јапан. Инвеститори имају широк спектар повластица, од тога да су девет година ослобођени плаћања пореза на добит предузећа, до тога да не плаћају царину на увоз опреме и репроматеријала.
Визија инндустријског развоја Камбоџе у наредној деценији јесте трансформација од индустрије у којој је ангажован велики број радника ниског образовања у ону у којој ће се запошљавати образована радна снага, повезивање с глобалним ланцем добављача, интегирсање у регионалне производне мреже и развојне кластере, јачање конкурентности и повећање продуктивности домаће индустрије.
Љ. Малешевић
