То се, пре свега, односи на прехрамбене производе јер се по њих најчешће одлази и највише новца троши. Наравно, поскупљују и сировине које користе произвођачи, а они су већ одавно пронашли начин да, чак и ако њихов производ у трговинама не поскупи - потрошачи плаћају више. Наиме, паковања су мања, цене исте као и раније или можда нешто више, произвођач није дужан да посебно нагласи ако дође до промене тежине производа, а потрошачи дуго нису свесни да за мању количину млека, чоколаде, кафе... плаћају исто као и раније.
Ова појава назива се шринкфлација - смањење величине или количине производа. Све је чешћа у Србији и потрошачи су све више свесни да се то догађа, помније прате грамажу производа који купују, упоређују га са сличним других произвођача и онда се одлучују за куповину, а сада се појавила нова „флација” - скимпфлација. То је појава у којој произвођачи, због већих трошкова производње, смањују квалитет робе/услуге, те потрошачи за исту цену добијају лошији квалитет.
Да ли скимпфлације има у Србији не може се потпуно поуздано рећи пошто је то појава коју је прилично тешко уочити јер не читају сви потрошачи све што на декларацији пише, нити могу, а није ни потребно, да знају колико је чега раније било у производу, а колико је сада.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војоводине Марка Драгића, ова појава засада у Србији није регистрована.
И шринкфлација и скимпфлација део су онога што се дешава на тржиштима у неким земљама Европске уније, а подаци говоре да се потрошачи далеко мање жале на смањење амбалаже него на квалитет производа. Могло би се рећи да је разлог за то што се произвођачи ређе одлучују на скимпфлацију у томе што је извесно да се више може зарадити ако се смањи паковање него ако се смањи квалитет спакованог.
- По подацима којима ми располажемо у Србији, засада, нема скимпфлације, нити су се потрошачи жалили на то - каже Драгић. - Скимпфлацију је тешко приметити, па је и то могући разлог што потрошачи и не посумњају да се производ променио.
Он указује да је, уколико се уоче неке неправилности, потребно спровести ванредну контролу, испитивање и упоредну анализу производа за који се сумња да је квалитет мањи - уље, чоколада, сир, кекс... истог произвођача у пет трговинских ланаца.
- Уколико се мења састав производа то мора бити назначено на декларацији, и ако је то и урађено и потрошач има праву информацију о саставу, не може се говорити о превари - каже Драгић.
Дакле, скимпфлацију је тешко открити, али, како кажу неки потрошачи, могуће је, чак и без читања декларације. Једноставно, није више исти као што је био и то је довољно да се посумња, можда и погледа декларација, а највероватније престане с куповином. Можда потрошач и неће знати да је неки произвођач хране променио рецептуру и да у своје производе ставља јефтиније састојке, често лошијег квалитета него раније, али ће приметити да је укус другачији, а цена иста, а некад и виша и потражити квалитетнији и укуснији производ.
Д. Млађеновић
