По шаргарепи повртари из Бегеча убрајају се већ годинама уназад у највеће на Балкану, а ове сезоне имаће је око 30.000 тона.
Очекују да ће целокупан род продати до новог рода, догодине и да ће је до зиме и извадити, јер ово поврће не трпи велику хладноћу.
У земљи може да остане при температури не вишој од минус шест, седам степени.
- Бегечани су шаргарепу 2017.године заштитили ознаком географског порекла, али тај сертификат неће носити целокупан овогодишњи род, већ ће маркицу са ознаком географског порекла имати шаргарепа посејана између 150 и 180 хектара, чију је сетву и развој контролисала сетрификациона кућа за квалитет - наглашава за „Дневник„ директор Опште земљорадничке задруге „Бегечки повртати” Горан Зец.
Целокупан род, каже директор, отићи ће, осим на домаће тржиште, и у све бивше југословенске републике и у земље у окружењу.
Семе шаргарепе из Француске и Холандије
- Бегечки повртати семе купују из увоза, углавном из Француске и Холандије. По хектару треба им око 1.000 евра за семе, плус новац за ђубриво, траке за наводњавање, и другу агртехнику - наводи директор Опште земљорадничке задруге „Бегечки повртари” Горан Зец.
Напомиње да произвођачи имају вадилице; што им знатно умањује трошкове за радну снагу.
Директор наглашава да је ове године због велике суше повртарима вишеструко повећан трошак за воду и струју јер се шаргарепа, практично, наводњавала непрекидно.
- Тако је годинама - истиче директор Зец и наводи да повртари у Бегечу годинама сеју шаргарепу на приближно истим површинама, и да се може рећи да истрајавају и не дају примат другим произвођачима са Балкана и шире.
Зец наводи да се у Бегечу сеје више шаргарепе него у целој Хрватској, а да се после нас по производњи издвајају Пољска и Турска. Наш саговорник скреће пажњу на то да се шаргарепа не сеје само у Бегечу, већ се њоме баве и повртари у другим местима у Србији, али да је сеју на далеком мањим површинама. - Њихова производња, углавном, покрива потребе пијаца - наглашава директор.
По речима директора Зеца, овогодишњи род је солидан. - У просеку 50 до 55 тона по хектару, а и цена је задовољавајућа, 40 динара навелико кошта килограм, премда, како сезона одмиче, све више повртара је вади, па цена полако пада.
- Ова година је за шаргарепу, као и за друге пољопривредне културе, била лоша -наглашава Зец. - Али сви произвођачи имају системе за наводњавање па их, с те стране, суша није бринула. Међутим, високе дневне температуре биле су превисоке за шаргарепу, па су листови жутели и отпадали.
З. Делић
