Према првим откосима, сунцокрта ће бити мало јер жетеоци у средњем Банату и источном Срему указују да на пољима где је усев скинут приноси не достижу ни тону по хектару. Невреме, олуја и лед уништили су зрно сунцокрета па нема њиве где није страдало бар 20 одсто, а на многим пољима та штета је и далеко већа.
Земљорадник Радосав Адамовић из Крчедина казао је за „Дневник” да у општинаама Стара Пазова и Инђија (источни Срем) ратари жању сунцокрет, а да приноси и цена варирају.
- Откупљивачи нуде аконтну цену за уљарицу од 30 до 40 динара, док сунцокрета има од 800 килограма до 1,5 тоне по хектару - казао је Адамовић. - Са овако малим приносима пољопривредници сигурно неће моћи покрити трошкове сетве, чак ни да коначна цена сунцокрета буде знатно виша. Сунцокрет ће нам донети чист губитак јер да би били на позитивној нули, требало би да га буде 3,5 тона по хектару, колики је био принос у Срему лане, а килограм сунцокрета да кошта 45,7 динара.
Лане је, подсетио је Адамовић, аконтна цена у жетви била 60 динара, а на крају жетве килограм сунцокрета је коштао 65 динара и још је држава давала помоћ од 7,8 динара по килограму, па је килограм сунцокрета био 72,8 динара. - Прошлогодишња цена уљарице била је солидна, имали смо новца да започенемо нови сетву и нештио смо и зарадили.
Потребна помоћ државе
- Уколико соја буде јефтинија од 60 динара и још ако
приноси буду на нивоу лањских, држава би требало новчано да помогне пољопривредницима - казао је ратар Јанко Хрћан. - Као и лане када је давала осам динара за сунцокрет, тако и сада опет треба да нам доплати по килограму за усеве чији род ће бити слаб због лоших климатских услова.
И док ратари, по свој прилици, жању губитак убирајући род сунцокрета, први резултати жетве соје знаће се наредне седмице, када комбајни уђу у поља.
Ратари који су је сејали кажу да, за сада, уљарица не изгледа лоше, али да уколико наредних дана не дође до смене климе и не падне добра киша, род може да буде знатно умањен.
- Соја се сада налази у фази наливања зрна и киша јој је преко потребна - каже ратар Јанко Хрћан из Кисача. - Уколико кише не буде, постоје изгледи да се понови лањска година када су приносу соје били мали због велике суше, свега по неколико стотина килограма по хектару.
Он истиче да би земљорадници могли да банкротирају јер су лане имали зараду од пшенице која је донекле покрила губитак на соји. - Ове године жито смо продавали од 19 до 21 динар, што је за нас била изузетно ниска цена и сада, ако још род соје подбаци, нећемо имати новца ни за орање, а камоли за заснивање нове сетве. Сматрам да нови род соје не би требао да буде јефтинији од 60 динара по килограму, колико тренутно кошта на берзи.
З. Делић
