У сетви није имао пробелма са недостатком влаге, јер је добро затворио зимске бразде, па и без кишице која је претходних попрскала поља на северу Бачка са свега шест-седам литара по квадратном метру, очекује добро ницање усева.
- Надам се да најављено захлађење и неки позни мраз неће нанети штету - оптимиста је Вајда. - Прошле године под репом је било 46 хектара под системом за наводњавање, а иако сам шећерну репу засејао на површини где тренутно још нема система за наводњавање, у плану је да у најскорије време систем буде у функцији. Чекам да остварим средства на име субвенција за подизање заливног система, да би и на овој парцели била у функцији. Потврдило се да у производњи шећерне репе добрих и стабилних приноса у последње време нема без наводњавања.
Вајда напомиње да је улагање у заливни систем огромно, посебно од када су ескалирали ратни сукоби у Украјини па су „цене полуделе“.
- Очекујем ових дана да добијем понуду за подземни систем наводњавања, што мислим да је будућност, пошто већ имамо вишегодишње искуство са надземним системом „Валмонт“ чијом употребом је искоришћеност вештачке кише око 60 посто, док је код подземног система за наводњавање искоришћеност воде око 96 посто. Разлика у искоришћености воде је велика, а да не говоримо да се смањују и трошкови за енергију. По претходној понуди пре него што су кренула ова поскупљења, предрачун за улагања у систем за подземни систем за наводњавање износио је 5.000 евра по хектару, а сада још не знам. Прибојавам се да ће бити много скупље, али верујем да ће се та улагања кад тад исплатити - уверен је Вајда.
Поред сопственог улагања Вајда очекује да оствари и подстицајна средства из републичких и покрајинских извора, или из ИПАРД програма, јер за исплативост улагања има аргументе у интензивној ратарској производњи.
- Све чешће наше подручје погађају сушни периоди. Падавине у току године су од 560 до 600 милиметара, али велики проблем представља што распоред падавина често није одговарајући тако да рецимо лане није погодовао кукурузу, док је сунцокрет нешто боље прошао, а кише су закасниле и за соју. Без наводњавања и без редуковане обраде земљишта све је теже остварити стабилну производњу. Захваљујући наводњавању површине под шећерном репом прошле године смо одлично прошли јер смо остварили шест и по вагона плативе репе по хектару, што је код нас близу рекорда, дигестија је била добра, са нечистоћом није било проблема, а и компанија „Суноко“ са којом уговарамо производњу коректно се односи према произвођачима. Прошле године смо остварили цену од 37 евра по тони слатког корена, све је прошло изузетно добро и репа на време исплаћена - задовољан је Вајда. Домаћин из Кањиже напомиње да је и ове производне сезоне за репу све добро кренуло, јер је у децембру уговарана цена репе од 42 евра, а очекује се да ће бити и већа...
- Улагања у производњу шећерне репе, али и осталих ратарских култура су све већа, али пре четири године у нашем газдинству смо кренули нешто другачијим путем, управо да би смањили издатке за вештачко ђубриво, што се потврђује као прави пут. Користимо скупо течно ђубриво, али смо смањили смо трошкове производње по хектару, тако да нас не оптерећује као што је то са коришћењем минералних ђубрива по садашњим изузетно високим ценама. Ослонили смо се на хемијске анализе земљишта и усеве прихрањујемо само колико морамо - каже Вајда.
Газдинство породице Вајда обрађује 175 хектара и од тога је 106 под системом за наводњавање, а остало је у сувом ратарењу. Поред шећерне репе у сетвеној структури су семенска пшеница је на 36 хектара, кукуруз ће се овог пролећа засејати на 50 хектара а преостале површине су под пивским јечмом.
- Пшеница и је у одличном стању. Нисмо морали за прихрану да користимо пуно азотних ђубрива јер је прошле године на тој површини био грашак и вероватно због временских услова остало је пуно азота, па нисмо морали прихрањивати са толико ђубрива колико смо мислили да ће требати. Пшеница је под системом за наводњавање и до сада није било потребе за заливањем, али користићемо вештачку кишу уколико буде требало - напомиње наш саговорник.
Газдинство породице Вајда користи подстицаје, али сматра да они нису колики би требали да буду, имајући у виду оно што добијају пољопривредна газдинства у земљама у окружењу.
- Из Министарства пољопривреде имају доста добрих предлога за унапређење подстицаја за пољопривредна газдинства, који верујем да ће се и обелоданити после избора. Пара има за веће субвенције за све, али мора се једном заувек разграничити ко се професионално бави пољопривредом и само од пољопривреде живи а ко је хоби произвођач. Чим се то дефинише очекујем да субвенције буду као у окружењу, не тражимо ништа више и нешто посебно - сматра Ерне Вајда.
Милорад Митровић
