У атару Баваништа у општини Ковин камилица је почела да се бокори, али не у оној мери колико би требалa да буде за ово доба године.
– За сада камилица лоше изгледа, али има наде да се поправи и да до половине маја, када се коси, буде гушћа и дужа, уколико буде кише, како се сада најављује - каже за „Дневник” дугододишњи произвођач лековитог биља Миле Стојковић. - Камилица се сеје у септембру и током зиме треба да крене да бокори. Воли зиму, снег и мраз и до половине маја треба да достигне од 40 до 50 сантиметара. Коси се специјалном машином, која скида цвет – главицу, која иде у чај. По јутру, у просеку, може да буде око 150 килогарама цвета, а просечна цена килограма камилице се сада креће око 850 динара.
Око камилице, каже Стојковић, нема великог посла, сеје се и коси, и то је сав труд, када су обавезе према овој лековитој биљци на њиви.
– Једино када се цвет покоси, треба да је перем у производном погону где је и сушим и прерађујем и онда шаљем купцима који даље камилцу стављају у филтер врећице, пакују и изосе на тржиште.
Стојковић напомиње да не продаје целокупан род камилице, јер један део оставља за семе, па цвет прерађује на посебан начин за наредну сетву лековитог биља.
За лековите биљке је значајно да на отвореним пољима буде заштићено од хемијских препарата које ратари користе на суседним парцелама за заштиту својих усева. - Битно је да на механизацији имају заштиту да хемија не би отишли на биље, јер уколико се то догоди, откупљивач такву робу не прима - казао је Миле Стојковић. - Лане сам имао штету, јер је анализом установљено да камилица садржи хемикалију којом је прскана пшеница и враћена ми је назад. То је велики проблем произвођача лековитог биља , пошто има доста таквих случајева да се зарада изгуби због туђе небриге.
За разлику од камилице, мента и першун лишћар захтевају више рада на пољу.
То су, напомиње, двогодишње биљке, мента се сади у октобру, а лишћар се сеје у пролеће, косе се два пута, јуна –јула и у сепетембру, по редовима се шпартају а ручно окопавају по бразди, што знатно увећава трошкове производње због скупе радне снаге. - Лане је била одлична година за менту јер је било кише, претпрошла лоша, а ни ова не обећава просечне приносе, мада још има времена до прве косидбе да менте буде више, уколико стигне преко потребна киша.
Миле Стојковић каже да осушене менте може да буде око 1.500 килограма по јутру. А першуна лишћара око 600 килограма осушеног. Њега сеје житном сејалицом, а пре сетве земљиште припрема као што треба када се сеју житарице. По јутру треба 15 килограма семена, чија је цена око седам евра.
- Цена килограма першуна тренутно је ниска - истиче Стојковић. - Кошта свега 300 динара, а требало би да буде скупљи. Вероватно га на тржишти има више него што су потребе потрошача.
З. Делић
