Шеф одсека за означавање, квалитет хране и органску производњу при Министарству пољопривреде Бранислав Ракетић истакао је да је Србија у току 2022. године извезла органске производе у вредности од 70 милиона евра.
То је производња која има светлу будућност. Према подацима за 2022. годину, у Србији је под органском производњом 25.000 хектара, а од тога трећина спада под ливаде и пашњаке. Имамо готово 7.000 произвођача који су директно укључени у органску производњу, навео је он.
Рок за паре истиче сутра
Продужени рок за подношење захтева за субвенције за органску сточарску производњу истиче 6. септембра, објавило је Министарство пољопривреде.
Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за органску сточарску производњу за 2023. годину објављен је 31. јула.
Како је истакао, такав вид производње прилика је да се млади врате на село, а према подацима министарства велики број младих фармера и произвођача се бави органском производњом.
Велики број произвођача органске хране организован је у удружењима, и то је оно што је потребно да се дешава у будућности, да се што више малих произвођача удружи како би заједнички наступали на домаћем и страном тржишту, рекао је Танјугу Ракетић.
Додао је да се органски произведено јагодасто воће највећим делом извози. „Потребно је објаснити све користи које пружа органска производња. Сви ти производи морају бити предмет контроле на вишим нивоима, који се састоје из овлашћене контролне куће и инспекцијске куће министарства, рекао је Ракетић.
Подсетио је да је јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за органску биљну производњу за 2023. годину отворен до 6. септембра 2023. године.
Ове године су рекордне субвенције за органску производњу. Држава по хектару даје 63.000 динара. Ово је правац којим је држава одредила да се треба ићи, рекао је Ракетић.
Како је истакао, трошкове контроле сертификације могуће је рефундирати у износу од 50 до 65 одсто. „Ми смо анимирали локалне самоуправе да помогну и из сопствених буџета, навео је он.
Када је реч о културама које се гаје, Ракетић истиче да у Војводини превладава органска производња житарица.
У централној Србији су то воћарство и јагодасто воће. Ту пре свега говоримо о малинама и купинама које су најзаступљеније. Од укупног засада малина скоро 10 одсто је органска производња, навео је он и додао да је на југу, југоистоку и југозападу Србије заступљена сточарска производња.
Такође, додао је да у поређењу са 2021. годином имамо већи број говеда, и скоро 10.000 говеда уврштених у органску производњу, које држава такође субвенционише. Ракетић је истакао да је органска производња иновативна и интересантна. „Министарство пољопривреде се труди да различитим едукацијама мотивише већи број људи да се укључе у тај вид производње, истакао је он.
Д. Млађеновић
