„Космополита“ је настала као резултат заједничког рада мађарских и домаћих селекционера. Призната је 2001.године. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ, В. Ковач и П. Козма. Сорта има снажан чокот са великим бројем усправних ластара и већим бројем усправних заперака. Листови су мали, петоделни, сјајни и кожасти. Грозд је ваљкаст, издужен, средње растресит, понекад и рахуљав. Бобице су округле, ружичасте боје, са дебелом покожицом, финог мускатног укуса. Сазрева рано, средином августа, и тражи бербу у правом тренутку, иначе губи киселине. Накупља велику количину шећера. Захтева дугу резидбу. Веома је отпорна на мразеве и сиву плесан, а средње отпорна на пламењачу и пепелницу. Даје квалитетно вино са веома фином мускатном аромом. Погодна је за интегралну производњу грожђа и вина.
„Бачка“ је настала из исте комбинације укрштања као „рубинка“ и „петка“. Призната је 2002. године. Бујна је сорта, велике и редовне родности. Сазрева у другој епохи (друга половина септембра). Накупља око 20 одсто шећера уз довољно киселина за производњу квалитетног вина, неутралног мириса и хармоничног укуса. Испољила је изузетну отпорност према ниским зимским температурама и гљивичним болестима. Ова сорта се може гајити у складу с принципима органског виноградарства чак и у рејонима са високим ризиком од зимских мразева.
„Панонија“ је резултат укрштања „рајнског ризлинга“ и домаћег генотипа високе отпорности на гљивичне болести и ниске температуре (аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ и В. Ковач.). Призната је 2003. године. Сорта је умерене бујности са усправним растом ластара и малим бројем слабих заперака. Формира редак, уредан шпалир, лак за одржавање. Грозд је растресит, бобице округле, жутозелене, сочне, пријатног укуса. Сазрева неколико дана пре „рајнског ризлинга“. Добре је родности. Редовно накупља више од 20 одсто шећера у шири, уз висок садржај киселина. Даје висококвалитетна вина. „Панонија“ се одликује отпорношћу на пламењачу и пепелницу и високом толеранцијом према ботритису. У већини година се може успешно гајити без примене пестицида. Врло је погодна за органску производњу грожђа.
„Морава“ је настала из исте комбинације укрштања као и „панонија“. Умерене је бујности. Грозд је растресит, бобице округле, зелене, сочне. Вегетацију започиње мало раније од „рајнског ризлинга“, а грожђе сазрева приближно истовремено са њим. Родност у знатној мери осцилира по годинама, од скромне до врло високе. Накупља око 20 одсто шећера, уз висок садржај киселина у шири (10–20 г/л). Вино је врхунског квалитета, са карактеристичним мирисом који подсећа на „совињон“. Сорта је врло отпорна на сиву трулеж грожђа и пламењачу, а средње осетљива на пепелницу. Са неколико третмана сумпором ова сорта би се могла врло успешно гајити у органској производњи грожђа.
„Фрајла“ је призната је 2015. године. Аутори сорте су П. Циндрић, Н. Кораћ и Д. Иванишевић.
Средње је бујности. Формира густ шпалир, слично као“ т раминац“. Грозд је средње величине, средње збијен или растресит. Бобице су ситне, зеленожуте боје, сочне, врло слатке, са финим, специфичним укусом. Бобице у пуној зрелости формирају суварак. Сорта је средње, али редовне родности, раног сазревања (прва епоха).
Накупља велике количине шећера у шири (често и више од 25 одсто), уз релативно велики садржај киселина (8-9 г/л).У експерименталним и производним засадима сорта је до сада испољила висок степен толеранције према гљивичним болестима и мразевима.
Поред елегантних сувих и полуслатких вина, од ове сорте би се успешно могла производити природна слатка вина. Такође, „фрајла“ може бити веома корисна у купажи са сортама које имају проблем са накупљањем шећера. „Фрајла“ је погодна за органску производњу вина.
„Дионис“ је сорта која је призната 2017. године.
Чокот је средње бујности, формира редак, прозрачан и уредан шпалир. Лист је средње величине, изразито петоделан. Грозд је растресит, бобице ситне, тамноплаве, сочне.
Средње је родности. Сазрева позно (у исто време кад и „каберне франк“). Садржај шећера у шири је преко 20 одсто. Отпорна је на ниске зимске температуре и гљивичне болести. Вино је висококвалитетно, хармонично, лепе рубин црвене боје.
Проф. др Нада Кораћ/Добро јутро
