Прича о овој дестилерији датира из 2011. године, када су Бранко Поповић и Владимир Шинжар подигли воћњаке, да би данас компанија имала неколико партнер, ребрендирану причу, засадае, хладњачу, најновију опрему и технологију за производњу ракије.
До сада су уложили око 900.000 евра за комплетно проширење, како погона тако и засада, док су од државе и покрајине добили субвенције у укупном износу од два милиона динара.
Како имају затворену вертикалну производњу, односно за крајњи производ користе сопствене деривате, власници имају сигурну базу која је већ постала пример добре праксе.
– Воћњаци су одавде на стотинак метара, што је једна од ретких дестилерија која се ослања на сопствено воће али и на географско порекло – каже један од сувласника Миодраг Вељковић. – Све што видите је монтирано од летос и сад ћемо имати прве дестилате са новом опремом и новом дестилеријом. Капацитет дестилерије је 40.000 литара за оба воћа, а пре овога је све зависило од године до године, и било је много мање, на нивоу хобија, мање од десет одсто од планираног.
Ракије од крушке виљамовке и кајсија Мађарска и Кечкеметска ружа своје тржиште су пронашле у Србији, углавном кроз угоститељске објекте, док је у плану проширење на западну Европу, а можда чак и Аустралију.
– Знате, ово је триковит бизнис, јер од године до године зависи какав ће бити род, а без огромних количина не можете да конкуришете на озбиљно тржиште – закључује Вељковић.
Л. Радловачки
Видео: Л. Радловачки
