"Жетва пшенице ће, ако се настави топло време и без падавина, бити готова за десетак дана и тада ћемо знати комплетну слику стања али свакако можемо очекивати просечан род. Приноси се крећу од три до седам тона по хектару, у бољим годинама знали су да буду знатно већи, но било би превише очекивати да три године заредом имамо рекордан надпросечан род", рекла је Савовић и навела да су пшеницом засејане рекордне површине од око 725.000 хектара.
Савовић је казала да су на смањене приноса утицале и временске прилике, али да се њихов утицај још више одразио на квалитет рода, па ћемо ове године од региона до региона имати различите проблеме са квалитетом.
Она је истакла да је Србија у тржишну 2023/24 годину ушла са великим залихама старог рода пшенице изузетног квалитета, које премашују милион тона.
"То су историјски рекордне залихе, али ми смо и у претходну годину ушли с великим залихама, већим од 700.000 тона, јер смо нажалост имали забрану извоза, а после тога ограничење у оквиру извозних квота. Оно је онемогућило извознике да продају робу, тако да су због свега тога прошлогодишње залихе на рекордно високом нивоу", рекла је директорка Удружења Жита Србије.
Говорећи о проблемима које би произвођачи могли имати са великим залихама и новим родом, Савовић је истакла да смо, и у годинама када смо имали рекордан род, успевали да ускладиштимо око 13 милиона тона житарица и уљарица, тако да ће и ови вишкови бити ускладиштени.
Када је реч о јечму, жетва је при крају, приноси су мало испод очекивања и крећу се од четири до шест тона по хектару, а површине засејане овом житарицом су за три одсто веће него прошле године.
Произвођаче свакако највише занимају цене, а саговорница Танјуга каже да се цена пшенице прошле седмице кретала од 19,30 до 22,40 динара по килограму без ПДВ-а, што се може сматрати релативно ниском ценом.
"Она код произвођача изазива незадовољство јер је нижа од трошкова производње. Они су прошле године били за 50 одсто већи него годину дана раније, посебно због високих цена минералних ђубрива. Ђубрива су у међувремену појефтинила али су трошкови и даље већи од поменутих цена", рекла је Савовић.
Што се могућности извоза пшенице тиче, оценила је да оне нису велике и да на њих не утиче само само рат у Украјини.
"Наши извозници дају свој максимум, али цене на нашем унутрашњем тржишту су десетак месеци такве да апсолутно нисмо били конкурентни у црноморском региону куда су традиционално одлазиле највеће количине наших житарица и уљарица", рекла је директорка Удружења Жита Србије.
Савовић је нагласила да ће даља ситуација умногоме зависити и од тражње на светском тржишту, од тога колико ћемо бити конкурентни, јер, како је рекла, украјинска роба није постала конкурентна српској пшеници са ратом у овој земљи, а конкуренти у извозу су нам увек били Бугарска, Мађарска, Румунија.
