По речима државног секретара Министарства заштите животне средине Сандре Докић, рециклирањем се смањује притисак на употребу природних ресурса, отпад престаје да буде отпад и постаје ресурс и сировина, а истовремено се смањује притисак на одлагања отпада на депоније. Она указује да се, када је реч о комуналном отпаду, највише рециклирају картон и папир, чак и седам пута, и добијају исти производи. Од такозване чврсте пластике се након рециклаже праве гранулати од којих се прави пластичан намештај и други пластични предмети.
- Од ПЕТ амбалаже се праве ПЕТ влакна - каже Сандра Докић. - Код нас се сакупља само ПЕТ пластика и праве ПЕТ флекице које се потом извозе у Европску унију. Потом се добијају ПЕТ влакна која се користе за производњу грађевинске изолације, а од ње се пуне јоргани, јастуци, седишта у аутомобилским индустријама и слично. У потпуности се може рециклирати стаклена амбалажа, а добијају се исти производи, док се стакло од прозора користи за производњу стаклене вуне. И алуминијумске лименке се, такође, потпуно рециклирају и добија се иста амбалажа, али нажалост не у Србији - оне се извозе у земље ЕУ на рециклирање. Рециклира се и метал и потом враћа у металску индустрију и нову производњу.
- Проценат рециклаже комуналног отпада у Србији сваке године се повећава и за прошлу годину је износио 17,7 одсто- каже Сандра Докић. - То је мало у односу на Европску унију, где у просеку износи 48 одсто, али то не треба да чуди јер се систем управљања отпадом у ЕУ деценијама развија. У Србији је веома развијена рециклажна индустрија, али систем сакупљања отпада није на адекватном нивоу. Исто тако, треба знати да ни у ЕУ нису све државе чланице на истом нивоу и да међу њима постоји велика разлика у рециклажним циљевима које достижу.
Она указује и да је и грађевински отпад у великом проценту рециклабилан али да је за то веома важно да се он на месту настанка правилно сортира и издвоје фракције опасног отпада, а остало се може поново искористи у грађевинској индустрији - изградњи зграда, путне инфраструктуре... Еелектронска и електрична опрема такође се издваја на фракције и опасне се збрињавају на адекватан начин, а остало рециклира и добијају се нови производи. Аутомобилске гуме се могу користити за израду подлога за дечија игралишта, гумене точкове.
- Да су грађани Србије спремни да одвајају отпад уколико имају услове за то показао је и пројекат „Одвајамо“ који је обухватио 17 општина у четири региона, Пирот, Панчево, Дубоко-Ужице и Срем Мачва, општине Панчево, Сремска Митровица, Шабац, Шид, Богатић, Ужице, Чачак, Ивањица, Чајетина, Пожега, Лучани, Бајина Башта, Косјерић, Пирот, Бабушница, Бела Паланка и Димитровград. Резултат је то да је јуну преко 700 тона кућног отпада није одложено на депонију већ је одвојено и предато на рециклажу. Веома је вжно да се повећа свест грађана да се на тај начин доприноси животној средини и да одвојени комунални отпад има највећу употребну вредност уколико је чист и лепо сортиран.
Она напомиње да у Србији има доста иновација у погледу циркуларне економије која отпад сагледава као ресурс.
- Од отпадног јестивог уља се праве сапуни, од старих новина оловке и бојице, од отпадака хране који садржи скроб (рецимо, коре од кромпира), могу се направити биоразградиве кесе које ће у процесу разградње, уколико остану у природи, имати улогу ђубрива... Важно је да свест о потреби рециклаже и убацивања еколошких производа на тржиште постоји, да постоји сарадња научних и академских заједница с привредом како би се циркуларни модел пословања у што већој мери развио и допринео животној средини.
Д. Млађеновић
