Баке су у праву, каже Драго Матовић, економски аналитичар из компаније „Тавекс злато&сребро”.
- Инвестиционо злато се, дугорочно гледано, показало као најбољи штит против инфлације, економских и геополитичких непогода. Ако погледамо тржишне перформансе злата у протеклих 50 година, видимо да је оно стабилно и константо расло. Почетком 1970-их један грам злата коштао је око два долара на међународном тржишту, док данас један грам злата кошта око 65 долара, што значи да му је вредност порасла за невероватних 3.000 посто за 50 година. Поред тога, злато најјаче сија у периодима кризе или рецесије. Оно је надмашило скоро све друге инвестиције у протеклих 8 од 10 рецесија.
Након избијања рата у Украјини, злато је 2022. остварило тадашњу највишу вредност од 2.074 долара за унцу. Исто се десило након избијања рата у Израелу. Само у протекла два месеца због монетарне политике САД и рата у Израелу цена злата на моменат је скочила на чак 2.135 долара за унцу.
- Према подацима Светског савета за злато и Геолошког института САД, током историје ископано је око 210.000 тона злата, од чега је, отприлике, две трећине ископано након 1950. године. С обзиром на то да је злато практично неуништиво, то значи да је готово сав овај метал и даље присутан у неком облику. Ако бисмо од свог ископаног злата на планети направили коцку, стране те коцке би биле само 22 метра дугачке.
Како истиче, има наде за фенсерке јер су тренутне светске резерве злата (злато испод земље које још увек није ископано) 55.000 тона, а темпо производње злата је око 3.000 тона годишње.
- То значи да ће, уколико не откријемо нове резерве, сво злато на свету бити ископано за неких 20 година – каже Матовић. - Компаније широм света стално обављају истраживања у потрази за новим резервама. Ипак, мало је вероватно да нећемо наћи нове резерве негде у свету, али ова чињеница нам указује на то колико је злато, заправо, ретко и колико су резерве злата оскудне.
Боље од криптовалута
- Криптовалуте су постале јако популарне пре неколико година, али колико су брзо популаризоване, истом брзином су и „пукле”. Ово не значи да су криптовалуте ‘лоша’ инвестиција, крипто је, просто, јако ризична инвестиција, тржиште је пукло и расло безброј пута у протеклих неколико година. Поред тога, крипто тржиште је пуно превара и пирамидалних шема, као што смо и видели након пропасти ФТЏ-а. Инвестиционо злато је из тог угла потпуно антитетично криптовалутама, јер оно представља дугорочно сигурну инвестицију с мало ризика, са дугом историјом и традицијом, и са подршком институционалних инвеститора као што су народне банке – истиче Матовић.
Од ових 210.000 тона, кажу подаци, око 96.000 је у форми накита, баш онако како су нам рекле баке. Ипак, код приватних инвеститора и појединаца налази се око 47.000 тона злата у облику инвестиционих полуга и кованица, што значи да је Дизни био у праву кад је цртао Деда Бају који рони кроз базен пун златних новчића. Централне банке држе око 36.000 тона злата у својим трезорима. Осталих 30.000 тона се користи за индустријске, медицинске и друге сврхе, али не и за зубе, каже др Арис Мовсесијан, стоматолог. - Данас се ради на керамици, а она троши велику топлоту. Злато има мању тачку топљења, па се користи само платинско злато, и то изузетно ретко. Технологија је другачија, иако су то најтрајнији мостови који су постојали, с мекоћом довољном да се прилагоди гризној површини.
- Термин „инвестиционо злато” људе обично асоцира на нешто велико, скупо и луксузно. У реалности инвестиционо злато је производ који је одлична инвестициона опција како за оне који могу да издвоје око 65 евра на месечном нивоу, тако и за оне који могу издвојити знатно веће износе - 5.000 евра и више – истиче Георги Христов, директор „Тавекса”. - Различите димензије производа омугоћавају да сами одлучите који бисте износ хтели да уложите. Најмања димензија златних полуга је један грам, која тренутно кошта око 65 евра. То је одлична варијанта за оне који не би могли или не би хтели да одвоје неки већи износ на месечном нивоу, али би ипак волели да уложе у инвестиционо злато.
На шта треба обратити пажњу? Постоји кључна подела на физичко инвестиционо злато (у форми златних полуга, дуката и кованица) и на тзв. „папирно злато”, што је финансијски инструмент на берзи којом већински тргују инвестициони фондови и ЕТФ-ови. Зове се папирно злато јер га инвеститор заправо не поседује, већ купује акције фонда који поседује злато.
Физичко инвестиционо злато је у форми златних полуга и кованица које појединац купује од легитимних продаваца и трговаца.
И. Радоичић
