Просечна старост оних који су лане променили пребивалиште је 34 године и три месеца, што значи да је реч о радно способним особама. Међутим, нису сви променили пребивалиште због посла јер подаци РЗС-а показује да је од укупног броја лица која су се лане пресилила, 35 одсто активно, осам одсто је то учинило иако има личне приходе, а чак 57 одсто су издржавана лица.
Београдски регион и Војводина и даље су привлачнији за пресељење и трајније насељење од Шумадије, западне, јужне и источне Србије, јер статистички подаци показују да је у тим деловима наше државе број становника који су се одселили већи од броја оних који су се населили.
Највише становника лане се доселило у Беогадски регион – 49.494, док је у регион Војводине стигло њих 27.362. У истом пероду, дакле током прошле године, из Београдског региона одселило се њих 43.057, а из Војводине 26.692. Када се од броја досељених одузме број одсељених, долази се до податка да је Београдски регион сада „богатији” за 6.437 лица, а Војводина за 670.
Као и претходних година, највише лица која су се доселила у Војводину дошло је у Јужнобачку област – 10.980. Уз то треба додати податак да се лане из те области одселило 9.205 лица, што значи да је разлика између једних и других 1.775. У Севернобанатској области стигло је лане 1.708 лица, а отишло 1.960, па је салдо између једних и других у минусу, и то за 252 лица. У Севернобачкој области дошло је 2.603 лица, а одселило се 2.385, и ту је салдо у корист досељених 218. Средњобанатска област лане је примила 2.244 новодосељених, а из ње се одселило 2.540 лица, што значи да је 296 више отишло него што је дошло. Негативан салдо између досељених и одсељених бележи и Сремска област, у коју је лане пристигло 4.169 лица, а из ње отишло 4.316.
У сам Нови Сад током прошле године доселило се 7.802 лица, и то 4.271 из другог региона, 2.311 из друге локалне самоуправе у оквиру Јужнобачког округа и 1.220 из другог насеља у оквиру самог града. Од осталих локалних самоуправа у оквиру Јужнобачке области, највећи прилив забележен је у Бачкој Паланци – 553, затим Врбасу – 443 и Темерину – 485.
Радна места доводе ново становништво
Колико отварање нових радних места и долазак добрих страних инвеститора значи за миграцију становништва добро илуструје пример општина Пећинци, Стара Пазова и Рума, које се сматрају лидерима страних улагања. Тако је у Пећинце лане стигло 360 лица, у Стару Пазову 975, а у Руму 748, и то су једине сремске општине које су заблежиле позитиван салдо односа пристиглих и отишлих.
Шефица Одсека Републичког завода за статистику за демографију Гордана Бјелобрк објашњава за „Дневник” да је тешко тачно рећи због чега долази до унутрашње миграције, и додаје да отварање нових радних места свакако утиче на одлуку наших грађана да промене место боравка.
– Београд, Нови Сад и Ниш остали су и прошле године дестинације у које има највише нових грађана – рекла је Гордана Бјелобрк. – Сама та чињеница може значити да се управо у тим највећим градовима у Србији лакше може наћи радно место. Међутим, то не мора бити једини разлог миграција радно способног становништва. Свакако да на промену пребивалишта утиче и удаја, а то доказује велики проценат управо женских особа. Такође, универзитетски центри у највећим градовима у Србији су места где млади након завршетка факултета одлучују да се настане уколико могу да добију радно место.
Љ. Малешевић
