Кроз низ паноа публика ће бити у прилици да се подсети на она чувена имена, која су оставила дубок траг у овдашњем театру, али и на нека данас мање позната, али без којих би српско позориште без сумње било неупоредиво сиромашније у време када су деловали. Јер, сви су они, мање или више, допринели утемељењу балета, развоју опере, професионализација сценографије и костимографије, те утицали на редитељске поставке.
Из света балетске уметности поставка тако упућује на рад балерина, кореографа и педагога Јелене Пољакове, Маргарите Фроман, Нине Кирсанове, или балетског животног и играчког пара Јања Васиљева и Анатолиј Жуковски... Када је опера у питању, издвајају се имена оперског редитеља Теофана Павловског, баритона Павела Холодкова и Бориса Попова, његове супруге сопрана Јелисавете Попове, или баса Евгенија Маријашеца , сценографа и костимографа Ананија Веребицкоги Владимира Жедринског, све до света драме и легендарног Јурија Љвововича Ракитина, великана чији је читав животни пут личио унеколико на каткад хаотичну, а каткад опет сјајно осмишљену позоришну представу.
Пројекат „Бели Руси и ренесанса српског позоришта” реализује удружење Петроварадин Медиа, уз медијску подршку Color Media Communications, и потпору Музеја позоришне уметности Србије, који је уступио историјску грађу. Иначе, ова путујућа изложба ће након Новог Сада гостовати у Белој Цркви, Новом Бечеју и у Руском дому у Београду.
М. С.
