Светлуцава прича о магији и превари пуна чаролије и романтике, после 39 година поново се вратила на балетску сцену СНП-а. Премијерно, овај балет изведен је 1870. године у Паризу и одмах је доживео велики успех. Од тада па до данас, балет „Копелија“ стандардни је део класичног балетског репертоара у свим великим позоришним кућама.
Причу о девојци са светлуцавим очима на новосадску сцену пренео је истакнути балетски уметник и кореограф Ђула Харангозо млађи ( к.г. Мађарска ) према кореографији и режији Ђуле Харангоза старијег. Потписавши се као кореограф и редитељ представе, Ђула Харангозо изузетно промишљено и кореографски питко прича причу претачући речи у покрет и поствљајући играчима високе техничке стандарде. Његов кореографски рукопис, препознатљив по врло захтевној балетској техници, у корелацији са драмски уобличеним улогама, привлачи срце и душу на начин на који речи то не могу. Кроз сазнајно уклопљену техничку прецизност и глумачке деонице у којима су разрађени најситнији детаљи, Ђула Харангозо се још једном представио као истински мајтор свог заната.
Балетски ансамбл овом представом подигао је своје интерпретаторске могућности на виши ниво. Женски и мушки ансамбл балета, кроз технички и глумачки уобличене групне игре, приказали су увежбаност и техничку зрелост, а публика је то наградила великим аплаузом. Мађарска игра војника са сјајним Семјуелом Бишопом у улози официра, показала је пун капацитет подмлађеног мушког балетског ансамбла. Солисти балета, Мина Радовић и Семјуел Бишоп, уз уигран балетски ансамбл, чувену мазурку из балета „Копелија“ извели су виртуозно и с лакоћом, показавши још једном изузетан таленат за карактерне улоге.
Главне улоге Сванилде и Франца поверене су младој солисткињи Рајни Ремовић и искусном прваку новосадског балета Андреју Колчарију. Рајна, коју смо већ гледали у насловној улози у балету „Враголанка“, добила је врло комплексан уметнички задатак, глумачки и изражајно изазован са кореографки и технички тешким деоницама. Њена складана балетска појава и задовољавајућа техничка сигурност уз наглашену драмску изражајност, говори нам да је оправдала поверење које јој је дато. Уз свог искусног партнера, Андреја Колчарију као Франца, они су на сцену донели емотивну повезаност, играчку прецизност и драмску изражајност.
Звезда вечери био је сјајни Александар Бечварди у улози старог мајстора Копелијуса. Његова комика усхићује и извире из сваког његовог покрета. Александар је уобличио лик Копелијуса са тачно оном дозом хумора колико је и потребно, а да не постане гротесно. Градио је лик Копелијуса когнитивно и прецизно, користећи своје глумачке и играчке способности. Његов Копелијус једноставно нема погрешних и сувишних покрета и можемо са задовољством рећи да је Александар у тој улози бриљирао.
Балет „Копелија“ Ђуле Харангоза испунила је сва очекивања и пред пуном салом Српског народног позоришта награђена је великим аплаузом. Целокупном успеху представе допринела је прелепа музика Леа Делиба у извођењу оркестра под диригентском палицом Ђорђа Павловића, стилски уобличени костими Мирјане Стојановић Маурич и сценографија Олге Ђорђевић. За предан рад са балетским ансамблом били су задужени Маја Грња, Весна Бркић, Бранка Глигоријевић и Борис Ладичорбић.
Сања Вучуревић
